FILM NEDELJE: LAJANJE NA ZVEZDE (1998)

 

Lajanje na zvezde (1998) – Kultna srpska komedija koja i danas greje srce

Ako ste ikada poželeli da se vratite u one bezbrižne dane kraja srednje škole, kada je sve bilo moguće, a svet još uvek pun čuda – „Lajanje na zvezde“ Zdravka Šotre je film za vas.

Snimljen 1998. godine prema romanu Milovana Vitezovića, ovaj film nas vodi u mali provincijski grad početkom šezdesetih godina (tačnije 1963.), u poslednje dve nedelje školske godine odeljenja IV-2 jedne obične gimnazije. To je period kada maturanti osećaju da mogu bukvalno da laju na zvezde – sve je dozvoljeno, sve je uzbudljivo, a budućnost još uvek miriše na slobodu.

Radnja

U centru priče je Mihailo Knežević (Dragan Mićanović), natprosečno pametan i duhovit momak kog svi zovu Filozof. Škola mu nije problem – on je iznad većine đaka, a često i profesora. Njegov pravi izazov je ljubav: pokušava da osvoji srce lepe Danice (Nataša Tapušković / Nataša Šolak), ali ima jakog suparnika – sopstvenog brata, momka koji već „zna da pravi pare“ i za kog škola nije prioritet.

Film prati svakodnevne (i vanredne) dogodovštine celog odeljenja i profesora: nestašluke, prve ljubavi, sukobe sa autoritetima, pripreme za maturu i one male, velike trenutke koji čine mladost nezaboravnom. Priča je ispričana sa puno topline, blagog humora i mudrosti, a sve to kroz sećanja koja nas podsećaju koliko su ti „obični“ srednjoškolski dani zapravo bili magični.

Zašto volimo ovaj film?

• Humor bez psovki – retkost u našoj kinematografiji. Šotra i Vitezović su dokazali da se može biti smešan, britak i životan bez vulgarnosti.
• Sjajna glumačka ekipa: Dragan Mićanović u ulozi Filozofa, Nataša Tapušković kao Danica, Nikola Simić (direktor), Velimir Bata Živojinović, Aleksandar Berček i mnogi drugi. Čak i epizodne uloge su pamtljive.
• Nostalgija šezdesetih – atmosfera malog grada, odeća, muzika, mentalitet… sve deluje autentično i prijatno.
• Poruka: Film slavi mladost, prijateljstvo, prve ljubavi i onu neobuzdanu energiju koja nas tera da sanjamo velike snove, čak i kad stojimo na zemlji i „lajemo na zvezde“.

„Lajanje na zvezde“ je jedan od onih filmova koji se gledaju više puta – prvi put zbog smeha, drugi put zbog emocija, a treći put...

U ovom prikazu nema citata, jer ne smem nijedan preskočiti!

FILM NEDELJE: MAJOR BAUK (1951)

 

Major Bauk – Prvi korak jugoslovenskog filma u mit i borbu

„Major Bauk“ (1951) predstavlja istorijsku prekretnicu: prvi dugometražni igrani film iz Bosne i Hercegovine, nastao u okviru jugoslovenske kinematografije. Režirao ga je Nikola Popović, uz scenario Branka Ćopića, jednog od najznačajnijih pisaca posleratne Jugoslavije.

Legenda kao narativ

Film prati život siromašnog dečaka Miloša Bauka, koji odrasta kroz glad, nasilje i društvene nepravde, da bi izrastao u simbol borbe i otpora tokom Drugog svetskog rata. Njegovo detinjstvo obeleženo je štrajkovima, sukobima s policijom i borbom za pravdu. Tokom rata, Bauk postaje partizanski junak i legenda – čak i posle smrti, neprijatelji se boje njegovog "duha". Tako se u filmu gradi mit, ne samo o čoveku, već o ideji otpora koja se ne može ubiti.

Stil, kamera, emocija

Režija Nikole Popovića, školovanog u evropskim umetničkim krugovima, kombinuje klasičnu filmsku naraciju sa modernističkim, ekspresionističkim izrazom. Mračne scene, dinamične kompozicije i suptilna igra svetlosti i senke čine da film zadrži pažnju i danas, iako je crno-beli.

Uloge nose glumci kao što su Bogdan Kuzet (mladi Miloš), Marijan Lovrić (odrasli Bauk), Carka Jovanović (majka) i Vjekoslav Afrić (učitelj). Njihove interpretacije doprinose snažnoj emotivnoj podlozi priče, koja balansira između lične tragedije i kolektivnog mita.

Kino kao hronika i pesma

„Major Bauk“ nije samo partizanski film — to je filmska poema o borbi potlačenih. Prikazuje klasnu nepravdu, surovost okupacije i vrednosti koje su oblikovale tadašnju društvenu svest: prkos, hrabrost i odricanje. Sve to kroz lepe, spore kadrove, koje današnji gledalac može doživeti kao staromodne, ali nikako dosadne — ako im priđe sa poštovanjem prema vremenu i poruci.

Značaj za danas

Iako je snimljen u vreme kada je film bio i umetnost i sredstvo ideološke edukacije, „Major Bauk“ uspeva da prevaziđe propagandu i postane umetnički iskaz. Danas može delovati patetično, ali njegov značaj je višeslojan: kulturološki, istorijski i kinematografski.

Za one koji žele da razumeju korene domaće filmske umetnosti, „Major Bauk“ je neizostavno poglavlje. Ne samo zato što je bio prvi, već zato što je otvorio vrata mnogim temama koje su obeležile jugoslovenski film: mit o junaku, tragedija pojedinca, snaga naroda.

FILM NEDELJE: DEČAK MITA (1951)

 

    Dečak Mita – film o odluci da ne odeš, nego da ustaneš

„Dečak Mita“ je jugoslovenski film iz 1951. godine koji se, iako snimljen u duhu epohe, izdvaja po tišini svojih junaka i zrelosti odluka.

Glavni lik, Mita, mlad je čovek koji odbija priliku da ode u Beograd. Ne zato što je malodušan, već zato što je – prerano sazreo. Umesto da pobegne, on se priključuje pokretu otpora u okupiranom gradu. Njegova borba nije gromoglasna. Ona je sastavljena od tišine, gubitaka, prolazaka pored zidova i izbegnutih pogleda. Mita ne galami. On deluje.

Film je priča o tome šta znači odrasti pod okupacijom, kada se izbori ne donose u učionici, već u mraku, dok ti neko na ulici šapne lozinku. U tom svetu, i ljubavna priča između Mite i devojke koja ga prati nije romantična, već tajna, zaštićena ćutanjem.

Iako snimljen u vreme kada je partizanska estetika bila zvanični kanon, ovaj film deluje ličnije. On ne slavi pobedu, već prikazuje crtu odluke: trenutak kad čovek, još dečak, kaže „ostajem – i borim se“.

ФИЛМ НЕДЕЉЕ: ЧУДОТВОРНИ МАЧ (1950)

Филм Чудотворни мач, у режији Војислава Нановића, представља први југословенски филм инспирисан народним бајкама и фантастиком. Ово остварење комбинује елементе епске митологије, фолклора и авантуре, доносећи причу о храбрости, части и борби добра против зла.

Главни јунак, млади витез Небојша, ослобађа злог чаробњака Баш-Челика, несвестан последица тог чина. Када Баш-Челик киднапује његову вољену Виду, Небојша креће у опасну мисију како би је спасао. На том путу, он мора да пронађе чудотворни мач – једино оружје способно да порази моћног непријатеља. Његова авантура води га кроз зачаране шуме, мистичне пределе и сусрете са чаробним бићима, што доприноси бајковитој атмосфери филма.

Чудотворни мач је у време настанка био јединствен у југословенској кинематографији, која је углавном била фокусирана на социјалистичке и ратне теме. Захваљујући доброј режији, сценографији и ефектима који су за тадашње стандарде били импресивни, филм је оставио трајан утисак на гледаоце. Посебно су упечатљиви костими, који дочаравају магични свет народних предања, као и глумачка остварења, међу којима се издвајају Раде Марковић и Вера Илић-Ђукић.

Иако је у време изласка био оспораван од стране званичне критике, филм је временом стекао култни статус. Данас се сматра једним од најзначајнијих класика српске и југословенске кинематографије, а његова вредност лежи у томе што је био пионир у жанру фантазије на нашим просторима.

 

ФИЛМ НЕДЕЉЕ: ЈЕЗЕРО (1950)

 "Jезеро" (1950) је југословенски филм из раног послератног периода, режиран од стране Радоша Новаковића. Филм припада таласу социјалистичког реализма који је доминирао југословенском кинематографијом након Другог светског рата, са јаким нагласком на колективизам, изградњу новог друштва и напоре радничке класе.

Радња

Радња филма смештена је у време великих радних акција, када омладинске бригаде широм Југославије учествују у изградњи инфраструктуре и великих пројеката. Филм прати групу младих људи који учествују у изградњи вештачког језера, симбола напретка и новог живота. Док пролазе кроз изазове – како физичке, тако и емотивне – филм истиче важност заједништва, самопожртвовања и идеала социјалистичке изградње.

Тематске целине

🔹 Социјалистички реализам – филм приказује радничку класу као мотор друштва, с нагласком на колективни дух и напредак.

🔹 Мотив изградње и напретка – физичко стварање језера симболизује стварање новог, бољег света.

🔹 Лични и друштвени изазови – радници и омладинци пролазе кроз личне кризе, али су све време вођени вишим циљем.

Глумачка екипа

Филм окупља глумце ондашње југословенске сцене, а многи од њих били су повезани са позориштем и ранијим партизанским филмовима.

Утицај и значај

Као један од првих значајних југословенских филмова после рата, Jезерo је допринео обликовању домаће кинематографије и поставио темеље за касније филмове који су славили индустријализацију и колективни дух.

Филм је, у духу времена, био важан део културне политике, промовишући вредности заједничког рада и изградње социјалистичког друштва.

FILM NEDELJE: ZASTAVA (1949)

 Film "Zastava" iz 1949. godine jugoslovenska je ratna drama koja se bavi temom Narodnooslobodilačke borbe (NOB) tokom Drugog svetskog rata. Režirao ga je Branko Marjanović, a scenario su napisali Ratko Đurović i Slavko Goldstein. Film je bio jedno od prvih ostvarenja jugoslovenske kinematografije koja su slavila herojstvo partizana i njihove borbe za slobodu.

Sadržaj

Radnja filma smeštena je u jedno malo selo koje biva okupirano od strane nacista. Priča prati mladića Marka, seoskog momka koji postaje partizan i simbol otpora protiv okupatora. Marko, zajedno sa svojim saborcima, mora da zaštiti partizansku zastavu koja postaje simbol slobode i borbe. Zastava se kroz priču pretvara u centralni motiv – predmet za koji se ginu i koji predstavlja jedinstvo, hrabrost i čast.

Film kroz sudbine likova oslikava ne samo lične gubitke i dileme već i kolektivni duh naroda koji se bori za oslobođenje. Ključni trenutak dolazi u sceni gde Marko, suočen s gotovo nemogućim okolnostima, mora doneti odluku koja simbolizuje žrtvu za zajednički cilj.

Tematski okvir

• Heroizam i žrtva: Centralna tema je posvećenost idealima slobode i zajedništva, čak i po cenu života.
• Narodno jedinstvo: Film prikazuje kako se ljudi iz različitih društvenih slojeva ujedinjuju u borbi protiv okupatora.
• Simbolika zastave: Zastava nije samo običan predmet, već nosilac duboke simbolike i inspiracije za borbu.

Produkcija i značaj

Film je nastao u periodu posleratne obnove i izgradnje, kada je jugoslovenska kinematografija bila u usponu. Služio je kao propagandni alat za promovisanje vrednosti bratstva i jedinstva, što je bilo od ključnog značaja u to vreme.

Vizuelni stil filma odražava uticaj sovjetske kinematografije, naročito dela Sergeja Ejzenštejna, sa fokusom na grupne scene, herojske krupne kadrove i simboličke kompozicije.

Glumačka postava

U glavnim ulogama našli su se:

• Milan Ajvaz kao Marko
• Vera Gregović kao partizanka Milica
• Vasa Pantelić kao komandant partizanskog odreda

Odjek i kritike

"Zastava" je u vreme izlaska bila dobro prihvaćena zbog svog snažnog patriotskog tona i emotivnih performansa. Iako su kasniji filmovi doneli sofisticiraniji prikaz rata, "Zastava" ostaje značajan kao jedan od pionirskih radova u jugoslovenskoj kinematografiji.

Ovaj film danas ima istorijsku vrednost kao primer ranog filmskog izraza posvećenog sećanju na borbu naroda protiv fašizma.

FILM NEDELJE: SOFKA (1948)

 

Da bi zaustavila materijalnu propast svoje porodice, Sofka, mlada i lepa devojka, potpuno uverena u opravdanost svoje žrtve, pristaje da se proda i bude žena, maloletnog dvanaestogodišnjeg sina bogatog trgovca. Odrastavši u drugom vremenu, i sa potpuno drugačijim shvatanjima, Sofkin muž, se ne slaže sa njenom odlukom, jer ne može ni da shvati, a ni da nađe opravdanje za njen postupak.

FILM NEDELJE: PRIČA O FABRICI

 RADNJA: Neposredno po oslobođenju zemlje, jedna od malobrojnih fabrika ulaže napore da poveća svoju proizvodnju. Reakcionarni pojedinci sabotažom ne uspevaju da osujete rad, niti da spreče izgradnju novih postrojenja.

Žanr: Drama Reditelj: Vladimir Pogačić Scenarista: Vladimir Pogačić Glavne uloge: Marija Crnobori, Strahinja Petrović, Ljubiša Jovanović, Tito Stroci Muzika: Milan Ristić, Milenko Živković Studio: Zvezda film (Beograd) Godina izdanja: 1949

Film se može gledati na linku: