KONCERT MESECA: ADI ŠOŠE

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ

 

NASIHA KAPIDŽIĆ-HADŽIĆ - MASKENBAL U ŠUMI

 

Maskenbal u šumi – poezija detinjstva koja ne stari

Zbirka pesama „Maskenbal u šumi“ spada u sam vrh dečje poezije bivše Jugoslavije, a autorka Nasiha Kapidžić-Hadžić u njoj je uspela da stvori čaroban svet prirode, mašte i topline, koji deca mogu da naslućuju, a odrasli da mu se s nežnošću vraćaju.

U ovoj zbirci ne nalazimo pesme koje vrište bojama i zvukovima, već stihove koji šapuću – kao vetar kroz šumu, kao srna kad krene niz obronak. Kapidžić-Hadžić piše jednostavno, a duboko; njene reči nisu samo slike, već i osećaji. To je poezija kojoj je detinjstvo i tema i ton.

Naslovna pesma, „Maskenbal u šumi“, donosi prolećnu sliku šumske zabave u kojoj svaka životinja ima svoju ulogu: jelen postaje princ, lisica dama, srna Snjeguljica, a rode nose krinoline. Igra identiteta nije parodija, već slavlje prirodnog poretka, lepote i razigranosti. Nema mesta za nasilje, za ružnoću – samo za veselu harmoniju i blagost.

Ipak, zbirka nije samo vesela – ona zna da bude i tiha i tužna. U pesmi o jezeru koje nestaje, a životinje plaču, jer su izgubile svoje ogledalo i mesto okupljanja, pronalazimo tihu ekološku poruku, još pre nego što je ekologija ušla u školske programe. Kada zajedničkim snagama životinje ponovo vrate vodu u jezero, poruka je jasna: zajedno možemo sve, čak i obnoviti svet.

Kapidžić-Hadžić piše bez cinizma, bez ironije, sa verom u dobro. Njena poezija veruje u decu – u njihovu sposobnost da razumeju nežnost, da prepoznaju lep gest, da se obogate od jedne slike labuda ili lišća koje pada. Takva vera u čitaoca danas se retko sreće, i zato ova zbirka i danas diše punim plućima.

„Maskenbal u šumi“ nije samo knjiga za čitanje – to je knjiga za disanje, za slušanje tišine, za šapat ispod pokrivača pred spavanje. U vremenu buke i brzine, ova zbirka je tiho podsećanje da svet može biti lep, blag i svetao. Ako imamo oči da vidimo. Ako imamo srce da čujemo.

Za decu je ovo svet mašte, a za odrasle – svet koji nisu želeli da napuste. I tu leži njena moć.

FILM NEDELJE: MAJOR BAUK (1951)

 

Major Bauk – Prvi korak jugoslovenskog filma u mit i borbu

„Major Bauk“ (1951) predstavlja istorijsku prekretnicu: prvi dugometražni igrani film iz Bosne i Hercegovine, nastao u okviru jugoslovenske kinematografije. Režirao ga je Nikola Popović, uz scenario Branka Ćopića, jednog od najznačajnijih pisaca posleratne Jugoslavije.

Legenda kao narativ

Film prati život siromašnog dečaka Miloša Bauka, koji odrasta kroz glad, nasilje i društvene nepravde, da bi izrastao u simbol borbe i otpora tokom Drugog svetskog rata. Njegovo detinjstvo obeleženo je štrajkovima, sukobima s policijom i borbom za pravdu. Tokom rata, Bauk postaje partizanski junak i legenda – čak i posle smrti, neprijatelji se boje njegovog "duha". Tako se u filmu gradi mit, ne samo o čoveku, već o ideji otpora koja se ne može ubiti.

Stil, kamera, emocija

Režija Nikole Popovića, školovanog u evropskim umetničkim krugovima, kombinuje klasičnu filmsku naraciju sa modernističkim, ekspresionističkim izrazom. Mračne scene, dinamične kompozicije i suptilna igra svetlosti i senke čine da film zadrži pažnju i danas, iako je crno-beli.

Uloge nose glumci kao što su Bogdan Kuzet (mladi Miloš), Marijan Lovrić (odrasli Bauk), Carka Jovanović (majka) i Vjekoslav Afrić (učitelj). Njihove interpretacije doprinose snažnoj emotivnoj podlozi priče, koja balansira između lične tragedije i kolektivnog mita.

Kino kao hronika i pesma

„Major Bauk“ nije samo partizanski film — to je filmska poema o borbi potlačenih. Prikazuje klasnu nepravdu, surovost okupacije i vrednosti koje su oblikovale tadašnju društvenu svest: prkos, hrabrost i odricanje. Sve to kroz lepe, spore kadrove, koje današnji gledalac može doživeti kao staromodne, ali nikako dosadne — ako im priđe sa poštovanjem prema vremenu i poruci.

Značaj za danas

Iako je snimljen u vreme kada je film bio i umetnost i sredstvo ideološke edukacije, „Major Bauk“ uspeva da prevaziđe propagandu i postane umetnički iskaz. Danas može delovati patetično, ali njegov značaj je višeslojan: kulturološki, istorijski i kinematografski.

Za one koji žele da razumeju korene domaće filmske umetnosti, „Major Bauk“ je neizostavno poglavlje. Ne samo zato što je bio prvi, već zato što je otvorio vrata mnogim temama koje su obeležile jugoslovenski film: mit o junaku, tragedija pojedinca, snaga naroda.

AFORIZAM DANA - DIB

 

ЦИТАТ ДАНА - ТОНИ РОБИНС

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ (КАРИКАТУРА: МИЛОРАД РАНКОВ)

 

KNJIGA NEDELJE: AGATA KRISTI - OPERACIJA BAGDAD

 

    Operacija Bagdad“ – špijunski triler Agate Kristi

                            Svet misterije u orijentalnom ambijentu

„Operacija Bagdad“ nije tipičan roman Agate Kristi. Umesto poznatih engleskih sela i detektiva, ovde nas vodi u vrući, haotični Bagdad, gde se iza zavesa hotela i ambasada odvija međunarodna igra senki.

Glavna junakinja, Viktorija Džons, nije špijunka ni istražitelj – već obična devojka sa neobičnim instinktom za nevolje. U želji da prati čoveka koji joj se dopao, odlazi u Bagdad, ali ubrzo postaje akter opasne zavere. U njenoj hotelskoj sobi umire ranjeni agent, izgovarajući poslednje reči:

„Lucifer… Basra… Lefarž…“

Te reči pokreću lavinu. Viktorija postaje sumnjiva, praćena, a njena radoznalost je vodi sve dublje u mrežu laži, dvostrukih agenata i političkih igara koje mogu ugroziti globalni mirovni samit.

---

Zašto čitati ovu knjigu?

•  Neobičan žanr za Agatu Kristi – špijunski triler sa elementima avanture

• Egzotična, uzbudljiva lokacija – Bagdad kao savršen ambijent za intrige

• Junakinja koja je hrabra, duhovita i spontana 

•  Tempo je brz, dijalozi pametni, a zaplet pun obrta – bez dosadnih pauza

---

Zaključak

Ako voliš Agatu Kristi, ali želiš nešto van standardnog Poaroa ili gospođice Marpl, „Operacija Bagdad“ je pravo osveženje. Šarmantna, napeta, i pomalo luckasta priča u kojoj obična devojka mora da nadmudri one koji bi da zataškaju istinu – i ućutkaju sve koji tragaju za njom.

FILM NEDELJE: DEČAK MITA (1951)

 

    Dečak Mita – film o odluci da ne odeš, nego da ustaneš

„Dečak Mita“ je jugoslovenski film iz 1951. godine koji se, iako snimljen u duhu epohe, izdvaja po tišini svojih junaka i zrelosti odluka.

Glavni lik, Mita, mlad je čovek koji odbija priliku da ode u Beograd. Ne zato što je malodušan, već zato što je – prerano sazreo. Umesto da pobegne, on se priključuje pokretu otpora u okupiranom gradu. Njegova borba nije gromoglasna. Ona je sastavljena od tišine, gubitaka, prolazaka pored zidova i izbegnutih pogleda. Mita ne galami. On deluje.

Film je priča o tome šta znači odrasti pod okupacijom, kada se izbori ne donose u učionici, već u mraku, dok ti neko na ulici šapne lozinku. U tom svetu, i ljubavna priča između Mite i devojke koja ga prati nije romantična, već tajna, zaštićena ćutanjem.

Iako snimljen u vreme kada je partizanska estetika bila zvanični kanon, ovaj film deluje ličnije. On ne slavi pobedu, već prikazuje crtu odluke: trenutak kad čovek, još dečak, kaže „ostajem – i borim se“.

ЦИТАТ ДАНА - ВОРЕН БАФЕТ

 

CITAT DANA - ŽARKO LAUŠEVIĆ