Maskenbal u šumi – poezija detinjstva koja ne stari
Zbirka pesama „Maskenbal u šumi“ spada u sam vrh dečje poezije bivše Jugoslavije, a autorka Nasiha Kapidžić-Hadžić u njoj je uspela da stvori čaroban svet prirode, mašte i topline, koji deca mogu da naslućuju, a odrasli da mu se s nežnošću vraćaju.
U ovoj zbirci ne nalazimo pesme koje vrište bojama i zvukovima, već stihove koji šapuću – kao vetar kroz šumu, kao srna kad krene niz obronak. Kapidžić-Hadžić piše jednostavno, a duboko; njene reči nisu samo slike, već i osećaji. To je poezija kojoj je detinjstvo i tema i ton.
Naslovna pesma, „Maskenbal u šumi“, donosi prolećnu sliku šumske zabave u kojoj svaka životinja ima svoju ulogu: jelen postaje princ, lisica dama, srna Snjeguljica, a rode nose krinoline. Igra identiteta nije parodija, već slavlje prirodnog poretka, lepote i razigranosti. Nema mesta za nasilje, za ružnoću – samo za veselu harmoniju i blagost.
Ipak, zbirka nije samo vesela – ona zna da bude i tiha i tužna. U pesmi o jezeru koje nestaje, a životinje plaču, jer su izgubile svoje ogledalo i mesto okupljanja, pronalazimo tihu ekološku poruku, još pre nego što je ekologija ušla u školske programe. Kada zajedničkim snagama životinje ponovo vrate vodu u jezero, poruka je jasna: zajedno možemo sve, čak i obnoviti svet.
Kapidžić-Hadžić piše bez cinizma, bez ironije, sa verom u dobro. Njena poezija veruje u decu – u njihovu sposobnost da razumeju nežnost, da prepoznaju lep gest, da se obogate od jedne slike labuda ili lišća koje pada. Takva vera u čitaoca danas se retko sreće, i zato ova zbirka i danas diše punim plućima.
„Maskenbal u šumi“ nije samo knjiga za čitanje – to je knjiga za disanje, za slušanje tišine, za šapat ispod pokrivača pred spavanje. U vremenu buke i brzine, ova zbirka je tiho podsećanje da svet može biti lep, blag i svetao. Ako imamo oči da vidimo. Ako imamo srce da čujemo.
Za decu je ovo svet mašte, a za odrasle – svet koji nisu želeli da napuste. I tu leži njena moć.
Нема коментара:
Постави коментар