DIB - ZIMA

 

КЊИГА НЕДЕЉЕ: ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ - И ТО ЈЕ РАТ

 "И то је рат" је књига Драгана Коларевића, познатог српског аутора, новинара и ратног извештача. Ово дело пружа аутентичан увид у суровост и реалност рата кроз очи некога ко је директно био сведок ратних дешавања. Књига је писана у документаристичком стилу, али је прожета снажним емоцијама, рефлексијама и питањима о људској природи, судбини и вредностима у временима сукоба.

---

Садржај и тематика

Драган Коларевић у књизи доноси своја сећања и доживљаје из ратних зона, осликавајући свакодневне страхоте рата. Он говори о људима ухваћеним у ковитлац сукоба, о њиховим судбинама, храбрости, патњи и трагедијама. Писац се не задржава само на фактографији, већ дубоко анализира унутрашње конфликте и моралне дилеме с којима се суочавају и војници и цивили.

Теме које доминирају у књизи укључују:

• Људску патњу и губитак: Аутор приказује како рат утиче на обичне људе, њихове породице и заједнице.
• Апсурдност рата: Кроз описе бесмислених сукоба и насиља, књига осветљава апсурд и деструктивност рата.
• Хуманост у тешким временима: Упркос ужасима, Коларевић проналази тренутке солидарности, храбрости и доброте међу људима.
• Сећање и истина: Књига служи као сведочанство времена и апел да се прошлост не заборави, како се исте грешке не би понављале.

---

Стил писања

Коларевићев стил је директан, искрен и сиров. Његова реченица је кратка, често набијена емоцијама, што читаоцу омогућава да осети тежину и интензитет ситуација о којима пише. Ипак, у књизи има и тренутака интроспективног мира, где аутор покушава да проникне у дубља значења рата и људске природе.

---

Порука књиге

Књига "И то је рат" носи снажну антимилитаристичку поруку. Аутор не романтизује рат нити га представља као херојски подвиг, већ као трагедију која уништава све што дотакне. Његове речи служе као опомена и позив на мир, дијалог и разумевање међу људима.

---

Закључак

"И то је рат" је дубоко потресно и значајно дело које нуди јединствен увид у суштину рата и његов утицај на људске животе. Драган Коларевић кроз своје писање успева да пренесе и документаристичку прецизност и универзалну људску поруку. Ово је књига која се не чита лако, али је изузетно важна, јер подсећа на цену коју сви плаћају у ратовима – и на вредност мира.

FILM NEDELJE: BAMBI (1942)

 "Bambi" je animirani film iz 1942. godine, koji je proizvela kompanija Walt Disney Productions. Ovo je peti dugometražni animirani film iz Disnejeve produkcije, a temelji se na romanu "Bambi, život u šumi" austrijskog autora Feliksa Saltena. Film je poznat po svojoj prelepoj animaciji, emotivnoj priči i snažnim ekološkim i životnim porukama.

---

Radnja

Radnja filma prati život mladog jelena Bambija, koji se rađa kao "Princ šume". Film prikazuje njegovo odrastanje, istraživanje sveta i odnose s prijateljima – zecom Lupko, tvorom Cvet i srnom Falinom. Kroz priču, Bambi se suočava s izazovima prirode, poput promena godišnjih doba, opasnosti od predatora i ljudi (koji su u filmu prikazani kao glavna pretnja).

Jedan od najpoznatijih i najemotivnijih trenutaka u filmu je kada Bambi gubi majku, što predstavlja ključni trenutak njegovog prelaska iz detinjstva u odraslo doba. Na kraju filma, Bambi preuzima ulogu zaštitnika šume, baš kao i njegov otac, Veliki Princ šume.

---

Teme i poruke

Film nosi snažne poruke o prirodi, očuvanju životne sredine i ciklusu života. "Bambi" istražuje teme poput:

• Odgovornosti: Bambi mora da nauči kako da preuzme odgovornost kao princ šume.
• Priroda i čovek: Ljudi su prikazani kao destruktivni element u prirodi, simbolizujući opasnosti koje dolaze od nepromišljenog odnosa prema životnoj sredini.
• Gubitak i odrastanje: Gubitak Bambijeve majke simbolizuje proces sazrevanja i suočavanja s realnošću života.

---

Animacija i muzika

"Bambi" je poznat po svojoj inovativnoj i prelepoj animaciji. Dizni je u ovom filmu koristio realistične prikaze prirode, inspirisane stvarnim šumama i životinjama. Animatori su proučavali kretanje pravih jelena i drugih životinja kako bi što bolje prikazali njihovo ponašanje.

Muzika, koju je komponovao Frenk Čerčil, savršeno se uklapa u atmosferu filma. Pesma "Little April Shower" i instrumentalne sekvence naglašavaju emocije i dramatične trenutke priče.

---

Uticaj i kritike

U vreme kada je objavljen, "Bambi" je naišao na različite reakcije. Iako su mnogi pohvalili umetničku vrednost filma, neki su ga smatrali previše emotivnim i tužnim za decu. Međutim, danas se smatra jednim od najvažnijih animiranih filmova svih vremena i ključnim delom Diznijeve ostavštine.

"Bambi" je ostavio neizbrisiv trag u popularnoj kulturi i animaciji, a njegova snažna poruka o očuvanju prirode i dalje je aktuelna. Film je nominovan za tri Oskara i postao nezaobilazan deo detinjstva mnogih generacija.

KNJIGA NEDELJE: IVAN CANKAR - SLUGA JERNEJ I NJEGOVO PRAVO + DOM MAJKE BOŽIJE POMOĆNICE

 

Ivan Cankar – "Sluga Jernej i njegovo pravo"

Kratka priča "Jernej i njegovo pravo" (slovenački: "Hlapec Jernej in njegova pravica") jedno je od najpoznatijih dela Ivana Cankara, vodećeg slovenačkog pisca modernizma. Ovo delo objavljeno je 1907. godine i obrađuje teme socijalne nepravde, ljudskog dostojanstva i prava na pravedan tretman.

Sadržaj:

Priča prati Jerneja, starog slugu, koji nakon 40 godina verne službe na gazdinstvu traži svoje pravo – deo imovine koju je svojim radom pomogao da se stvori. Kada gazda umre, gazdinstvo nasleđuju njegovi naslednici, a Jernej ostaje bez ičega. Njegovi pokušaji da pravdu pronađe pred crkvenim i svetovnim institucijama završavaju neuspehom, što ga vodi u očajanje.

Tematski okvir:

Cankar kritikuje društvo u kojem prava radnika i seljaka nisu zaštićena. Njegova priča je univerzalna alegorija o borbi slabih protiv moćnih i o sukobu između rada i kapitala. Jernej simbolizuje sav narod koji traži pravdu, dok institucije simbolizuju hladan i nemilosrdan sistem.

Stil i poruka:

Delo je napisano u emotivnom i lirski obojenom stilu, karakterističnom za Cankara. Autor spaja realistične opise sa simbolikom i metaforama, čineći priču dirljivom i duboko kritičnom prema društvu svog vremena. Poruka je jasna – pravda često nije dostupna slabima u društvu koje favorizuje bogate i moćne.

---

Ivan Cankar – "Dom Majke Božije Pomoćnice"

"Dom Majke Božije Pomoćnice" (slovenački: "Hiša Marije Pomočnice") jedno je od kasnijih i zrelijih Cankarevih dela, koje je prvi put objavljeno 1904. godine. Ova knjiga predstavlja zbirku priča i eseja kroz koje autor analizira ljudsku patnju, moralne dileme i religijske teme.

Sadržaj:

Naslovna priča, "Dom Majke Božije Pomoćnice", smeštena je u dom za siromašne i bolesne. Glavni likovi su ljudi na margini društva – siromasi, bolesni, stari i napušteni. Kroz njihove sudbine, Cankar istražuje kompleksne odnose između milosrđa, religije i licemerja. Dom, koji bi trebalo da bude mesto utehe i brige, često se pokazuje kao mesto poniženja i nepravde.

Tematski okvir:

Cankar se bavi socijalnim i egzistencijalnim pitanjima. Kroz kritiku crkvenih institucija i društvenih struktura, razotkriva licemerje onih koji bi trebalo da pomažu siromašnima, ali to rade iz koristi ili dužnosti, a ne iz istinske ljubavi prema bližnjem.

Stil i poruka:

Delo je pisano u atmosferičnom i introspektivnom tonu, sa izraženim lirizmom. Cankar se ne libi da prikaže tamne strane ljudske prirode, ali i da ukaže na snagu ljudskog duha i nade. Poruka je da je milosrđe pravo samo kada dolazi iz srca, a ne iz obaveze ili koristi.

FILM NEDELJE: ZASTAVA (1949)

 Film "Zastava" iz 1949. godine jugoslovenska je ratna drama koja se bavi temom Narodnooslobodilačke borbe (NOB) tokom Drugog svetskog rata. Režirao ga je Branko Marjanović, a scenario su napisali Ratko Đurović i Slavko Goldstein. Film je bio jedno od prvih ostvarenja jugoslovenske kinematografije koja su slavila herojstvo partizana i njihove borbe za slobodu.

Sadržaj

Radnja filma smeštena je u jedno malo selo koje biva okupirano od strane nacista. Priča prati mladića Marka, seoskog momka koji postaje partizan i simbol otpora protiv okupatora. Marko, zajedno sa svojim saborcima, mora da zaštiti partizansku zastavu koja postaje simbol slobode i borbe. Zastava se kroz priču pretvara u centralni motiv – predmet za koji se ginu i koji predstavlja jedinstvo, hrabrost i čast.

Film kroz sudbine likova oslikava ne samo lične gubitke i dileme već i kolektivni duh naroda koji se bori za oslobođenje. Ključni trenutak dolazi u sceni gde Marko, suočen s gotovo nemogućim okolnostima, mora doneti odluku koja simbolizuje žrtvu za zajednički cilj.

Tematski okvir

• Heroizam i žrtva: Centralna tema je posvećenost idealima slobode i zajedništva, čak i po cenu života.
• Narodno jedinstvo: Film prikazuje kako se ljudi iz različitih društvenih slojeva ujedinjuju u borbi protiv okupatora.
• Simbolika zastave: Zastava nije samo običan predmet, već nosilac duboke simbolike i inspiracije za borbu.

Produkcija i značaj

Film je nastao u periodu posleratne obnove i izgradnje, kada je jugoslovenska kinematografija bila u usponu. Služio je kao propagandni alat za promovisanje vrednosti bratstva i jedinstva, što je bilo od ključnog značaja u to vreme.

Vizuelni stil filma odražava uticaj sovjetske kinematografije, naročito dela Sergeja Ejzenštejna, sa fokusom na grupne scene, herojske krupne kadrove i simboličke kompozicije.

Glumačka postava

U glavnim ulogama našli su se:

• Milan Ajvaz kao Marko
• Vera Gregović kao partizanka Milica
• Vasa Pantelić kao komandant partizanskog odreda

Odjek i kritike

"Zastava" je u vreme izlaska bila dobro prihvaćena zbog svog snažnog patriotskog tona i emotivnih performansa. Iako su kasniji filmovi doneli sofisticiraniji prikaz rata, "Zastava" ostaje značajan kao jedan od pionirskih radova u jugoslovenskoj kinematografiji.

Ovaj film danas ima istorijsku vrednost kao primer ranog filmskog izraza posvećenog sećanju na borbu naroda protiv fašizma.

KNJIGA NEDELJE: VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ - SRPSKE NARODNE POSLOVICE

 

Srpske narodne poslovice
Autor: Vuk Stefanović Karadžić
Izdavač: Nolit (1977)
Žanr: Narodna književnost / Etnografija

---

Kratak pregled:
Vuk Stefanović Karadžić, kao ključna figura srpske kulturne i jezičke reforme, svojim radom na prikupljanju narodnih poslovica ostavio je neprocenjivo nasleđe srpskoj književnosti i identitetu. Ova zbirka poslovica, objavljena kao deo sabranih dela u izdanju Nolita iz 1977. godine, svedoči o narodnoj mudrosti, moralnim normama i načinu razmišljanja u srpskom društvu tokom 19. veka.

---

Sadržaj:
Zbirka sadrži nekoliko hiljada poslovica koje je Vuk prikupljao širom srpskih zemalja, putujući i beležeći narodne izreke, anegdote i mudrosti. Poslovice su organizovane po temama i situacijama, od svakodnevnog života do dubljih moralnih poruka. Njihova jednostavna struktura i univerzalna primena čine ih relevantnim i danas.

Karakteristike poslovica:

• Kratkoća i jasnoća: Većina poslovica izražava složene ideje u samo jednoj ili dve rečenice.
• Ritmičnost: Mnoge poslovice su oblikovane tako da se lako pamte, često uz upotrebu rime ili aliteracije.
• Univerzalnost: Iako su ukorenjene u srpskoj tradiciji, mnoge poruke imaju univerzalno značenje.

---

Primeri poslovica:

• "Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada."
• "Bolje je spriječiti nego liječiti."
• "Ne pada snijeg da pokrije brijeg, nego da svaka zvjerka pokaže svoj trag."

---

Kulturni značaj:
Zbirka poslovica predstavlja ogledalo narodne duše i duha. One oslikavaju narodnu etiku, životne vrednosti i društvene odnose, odražavajući mudrost generacija koje su prenosile ove izreke s kolena na koleno. Ove poslovice takođe služe kao važno svedočanstvo o jeziku, dijalektima i stilskim osobenostima srpskog govornog područja.

---

Izdanje iz 1977. godine:
Izdavač Nolit posvetio je pažnju očuvanju Vukovog rada u izdanju sabranih dela, što doprinosi očuvanju kulturne baštine. Ovo izdanje je posebno vredno zbog dodatnih komentara i uvoda koji daju istorijski i kulturni kontekst poslovicama.

---

Zaključak:
Srpske narodne poslovice Vuka Stefanovića Karadžića su nezamenjivo blago srpske kulture. Izdanje Nolita iz 1977. godine omogućava modernim čitaocima da se povežu sa prošlošću i nauče iz narodne mudrosti koja je oblikovala identitet srpskog naroda. Ova knjiga je ne samo književno delo, već i dokument vremena, koji nas podseća na univerzalnu vrednost jednostavnih, ali moćnih reči.

FILM NEDELJE: MATRIKS I (1999)

Matriks (The Matrix, 1999)

Režija: Vačovski (Lana i Lili Vačovski)

Žanr: Naučna fantastika / Akcija

Glavne uloge: Kijanu Rivs (Neo), Lorens Fišbern (Morfeus), Keri-En Mos (Triniti), Hugo Viving (Agent Smit)

Sinopsis:

Matriks je revolucionarni naučno-fantastični film koji nas vodi u distopijski svet gde stvarnost, kako je poznajemo, nije ništa drugo do iluzija – računalno generisana simulacija poznata kao "Matriks". Glavni junak, haker Tomas Anderson (poznat pod pseudonimom Neo), otkriva strašnu istinu: ljudi su podjarmljeni od strane mašina koje koriste njihovu energiju za svoje funkcionisanje. Uz pomoć Morfeusa i Triniti, Neo započinje borbu za oslobađanje čovečanstva, istovremeno otkrivajući svoje mesto u proročanstvu kao "Izabrani".

Zašto je film važan?

Matriks nije samo film, već i filozofski traktat obučen u vizuelno zapanjujuću akciju. Postavlja ključna pitanja o stvarnosti, slobodnoj volji i sudbini. Da li je život koji živimo stvaran? Šta bismo uradili da saznamo da je sve što poznajemo laž? Vačovski su kroz film istraživali ove teme, koristeći elemente različitih filozofija, religija i mitologija.

Film je poznat po inovativnoj upotrebi vizuelnih efekata, poput ikonografskog "bullet time" efekta, kao i po stilu koreografisanih borbenih scena koje kombinuju istočnjačke borilačke veštine s modernim akcijskim elementima.

Ključni motivi i simbolika:

• Crvena i plava pilula: Simbol izbora između istine i iluzije. Crvena pilula omogućava ulazak u stvarni svet, dok plava omogućava ostanak u sigurnosti simulacije.
• Matriks kao metafora: Kritika modernog društva i sistema koji manipuliše ljudima, sprečavajući ih da se probude i oslobode.
• Neo kao mesijanska figura: Priča o Izabranom ima korene u mnogim religijskim i mitološkim tradicijama, simbolizujući put heroja i spasitelja.

Uticaj na popularnu kulturu:

Matriks je redefinisao žanr naučne fantastike i akcije, ostavljajući neizbrisiv trag u filmskoj industriji. Njegov estetski stil (kožni kostimi, tamne naočare, zelena kompjuterska grafika), tehničke inovacije i filozofska dubina inspirisali su bezbroj filmova, serija, video igara i drugih umetničkih dela.

Zaključak:

Prvi deo Matriksa nije samo film – to je iskustvo koje nas tera da razmišljamo o svetu oko sebe. Njegova briljantna mešavina duboke filozofije i adrenalinske akcije učinila ga je kultnim klasikom koji i danas, više od dve decenije kasnije, ostaje relevantan i izaziva nas da se zapitamo: "Šta je stvarno?"

DIB - NESANICA (MILICA)

 

KNJIGA NEDELJE: SLAVOMIR VASIĆ I IVAN MATEJEVIĆ - IZVAJANE MISLI 4

 "Izvajane misli 4" je zbirka aforizama koju su priredili Slavomir Vasić i Ivan Matejević. Ova knjiga je četvrti deo serije "Izvajane misli", a objavljena je 2011. godine u izdanju Centra za kulturu Aleksinac.

U ovoj zbirci nalazi se izbor aforizama više od 130 autora sa prostora bivše Jugoslavije, što je čini značajnim doprinosom regionalnoj satiričnoj literaturi. Knjiga je predstavljena 22. decembra 2011. godine u Ministarstvu vera i dijaspore, zajedno sa dodelom nagrade "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri.

"Izvajane misli 4" je deo šireg projekta koji je započet 2002. godine sa prvim izdanjem "Izvajane misli", a nastavljen sa "Izvajane misli 2" i "Izvajane misli 3". Ova serija ima za cilj da prikupi i sačuva najbolje aforizme sa prostora bivše Jugoslavije, pružajući uvid u duhovitu i kritičku misao autora iz različitih zemalja i kultura.

"Nije problem što je vođa zalutao, već što smo ga našli." – V. Denčić

"Ja sam Srbin, a vi kako ste?" – S. Vasić

"Svaki početak je težak. Kao i sredina, a naročito kraj." – Tamara Lujak

FILM NEDELJE: DAMBO (1941)

"Dambo" (Dumbo) je animirani film iz produkcije Walt Disney Studios, prvi put objavljen 1941. godine. Ovaj klasični crtać jedan je od najomiljenijih Disnejevih filmova, poznat po emotivnoj priči, simpatičnim likovima i univerzalnim porukama o prihvatanju različitosti.

Radnja:

Priča prati mladunče slona po imenu Dambo, rođeno s ogromnim ušima zbog kojih ga ostali u cirkusu zadirkuju. Kada njegova majka, gospođa Džambo, završi u zatočeništvu zbog pokušaja da zaštiti sina, Dambo ostaje sam, ali pronalazi prijatelja u simpatičnom mišu po imenu Timoti.

Kroz niz komičnih i dirljivih situacija, Dambo otkriva da njegove uši nisu mana već dar – pomoću njih može da leti, čime postaje glavna zvezda cirkusa i osigurava slobodu za svoju majku.

Ključne teme:

1. Prihvatanje različitosti: Dambo se suočava s predrasudama, ali na kraju koristi svoje jedinstvene osobine kao prednost.
2. Snaga prijateljstva: Timoti pruža podršku Dambu, podsećajući na važnost ljubaznosti i lojalnosti.
3. Porodična ljubav: Veza između Damba i njegove majke nosi centralnu emocionalnu težinu filma.

Zanimljivosti:

• Trajanje: Film traje samo 64 minuta, što ga čini jednim od najkraćih Disneyevih dugometražnih filmova.
• Budžet: Zbog ograničenog budžeta, animacija je jednostavnija nego u ranijim filmovima poput Snezane i sedam patuljaka.
• Pesma: Pesma "Baby Mine" postala je jedna od najemotivnijih scena u Disnejevoj istoriji i bila je nominovana za Oskara.

Moderno oživljavanje:

U 2019. godini, Tim Barton je režirao igranu verziju filma Dumbo, koja je proširila priču i dodala nove likove. Iako nije bila toliko uspešna kao original, izazvala je interesovanje novih generacija za ovu klasičnu priču.

"Dambo" ostaje simbol nade i inspiracija za sve koji se suočavaju s izazovima i žele da pronađu svoje mesto u svetu. 😊

CITAT DANA - FJODOR DOSTOJEVSKI