DIB - MISAO DANA

 

AFORIZAM DANA - DIB

 

MISAO DANA - DIB

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ

 

KNJIGA NEDELJE - MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA

 

Milovan Glišić – Odabrana dela

Milovan Glišić (1847–1908) zauzima jedno od ključnih mesta u srpskoj realističkoj prozi, i to s razlogom: malo ko je umeo tako tačno, duhovito i oštro da uhvati mentalitet sela, karakter naroda i apsurde balkanske svakodnevice.

Zbirke koje se objavljuju pod naslovom „Odabrana dela“ obično okupljaju njegove najpoznatije pripovetke, novele i humorističko-satirične tekstove, koje se i danas čitaju izuzetno lako.

---

Svet koji živi — ljudi, prevara, naivnost, humor

Glišićev svet je selo, drumski život, hanovi, varošice, kafane i zabačeni zaseoci. U njegovim pričama stalno se sudaraju:

• lukavi trgovci i naivni seljaci,
• sirotinja i vlast,
• staro verovanje i nova vremena,
• dobroćudnost i prevara.

Ono što je posebno jeste to što Glišić nikada ne sudi svojim likovima. On ih posmatra, razume i prikazuje sa toplinom, ali i suvom ironijom, što tekstove čini živim i neposrednim.

---

 Najpoznatije pripovetke u izborima

U gotovo svakom izdanju Odabranih dela nalaze se njegove ključne pripovetke:

„Glava šećera“

Majstorska priča o ljudskoj lakovernosti i prevari. Jedan od najjačih tekstova srpskog realizma, pun humora i gorke istine.

„Prva brazda“

Dirljiva i živa priča o selu, radu i običajima, sa naglašenim osećajem za ljudsku muku i pravdu.

„Posle dezerterstva“

Tragičniji sloj Glišića – čovek uhvaćen između straha, odgovornosti i surovih društvenih okolnosti.

„Redak zločin“

Ironična priča o ljudskoj gluposti i varoškog “prava”, gde svaki lik misli da zna bolje – i svi zajedno greše.

„Šljivari“ i druge humorističke crte“

Kratki komadi u kojima Glišić najviše liči na narodni vic: kratko, jasno, duhovito i iskreno.

U nekim izdanjima nalaze se i njegove prerade narodnih priča i prevodi Gogolja, što lepo pokazuje njegov književni dijapazon.

---

 Tematske odlike

Glišićeve teme su univerzalne, zato savremeni čitalac i dalje prepoznaje naše mentalitetne „hobi navike“:

• lakovernost i magijsko razmišljanje,
• borba malog čoveka sa nepravednom vlašću,
• korupcija i sitne prevare,
• odnos sela i varoši,
• moralna dilema između časti i preživljavanja.

Čita se lako jer je dijalog živ, ritam brz, a humor organski – ni nametljiv, ni napadan.

---

 Zašto je važno čitati Glišića danas?

• Zato što je temelj našeg realizma.
• Zato što razume mentalitet naroda bez uvijanja.
• Zato što njegova ironija i danas pogađa u centar.
• Zato što je bio jedan od prvih koji je spojio narodski duh i evropsku pripovetku.
• Zato što su njegove priče verne, duhovite i jezgrovite — bez viška reči.

Zaključak

„Odabrana dela“ predstavljaju najčistiji presjek Glišićevog stvaralaštva: priče o malom čoveku, o naivnosti koja košta, o lukavosti koja pobeđuje, o mentalitetu koji je uvek isti bez obzira na vek.

Ako voliš realizam, humor, satiru, ili jednostavno hoćeš da razumeš kako je srpska proza sazrevala — Glišić je nezaobilazan, a Odabrana dela su idealan ulaz.

 

FILM NEDELJE - 101 DALMATINAC (1961)

 

101 dalmatinac“ – Diznijeva avantura koja nikad ne stari

Postoje crtaći koji se gledaju jednom. Postoje oni koje pamtimo zbog pesama. A onda postoje klasici koji ne stare — filmovi koji ostanu u našem sećanju kao deo porodične tradicije.

Upravo takav je „101 dalmatinac“, Diznijev animirani biser iz 1961. godine, koji spaja toplinu doma, napetost avanture i prepoznatljivu vizuelnu eleganciju ranog Diznija.

---

 Priča koja počinje sasvim običnim danom

Naizgled jednostavna priča: pas Pongo traži društvo svom vlasniku Rodžeru, ali kroz niz simpatičnih slučajnosti sreće Perditu i njenu vlasnicu Anitu. Dva čoveka se povezuju — ali mnogo važnije: dva dalmatinca otpočinju svoju zajedničku priču.

Njihova rutina ubrzo postaje bogatija štenadima, sve dok se na sceni ne pojavi neko ko će sve poremetiti.

---

 Kruela de Vil – negativka koja se ne zaboravlja

Jedan od najboljih Diznijevih antagonista ikada —

Kruela de Vil.

Ekscentrična, teatralna, glasna, groteskno elegantna i apsolutno opsednuta krznom. Njena opsesija prelazi granice razuma: želi kaput od dalmatinskog krzna, i to odmah.

Već sama pojava Kruele i njena muzikalna tema daju filmu onaj mračni, ali komično preterani šmek. Ona je oličenje pohlepe, površnosti i opsesije izgledom — i zato tako dobro funkcioniše i danas.

---

 Otmičari, bežanije i  signal pasa

Nakon što njeni trapavi pomoćnici ukradu štence, Pongo i Perdita kreću u jednu od najpoznatijih Diznijevih potera kroz noćne pejzaže Engleske.

Tu se prvi put pojavljuje i ono po čemu su „101 dalmatinac“ posebni — pseća mreža komunikacije, gde psi širom sela prenose glas o otmici.

To je jednostavan, ali genijalan narativni detalj: prikazuje lojalnost, zajedništvo i prećutne kodekse između životinja, bez ijedne reči objašnjenja.

Deca to dožive kao čudo. Odrasli kao metaforu podrške.

---

 Spasavanje i povratak kući

Najjači deo filma je upravo avantura spasavanja. Pongo i Perdita pronalaze ne samo svoje štenad već i desetine drugih — ukupno 99 mališana, koje bez oklevanja prihvataju kao svoje.

To je jedan od onih „čistih“ Diznijevih trenutaka: ljubav nije samo krvna veza, već briga.

Povratak kroz sneg, bekstvo od Kruelinih kandži i srećno finale daju filmu ritam koji drži i današnju publiku.

---

Zašto „101 dalmatinac“ traje decenijama

• Likovi su jasni i nezaboravni (posebno Kruela).
• Priča je jednostavna, ali emocionalno snažna.
• Vizuelni stil je ručno crtan, elegantan i topao.
• Humor je blag, ali iskren — bez preterivanja.
• Tema porodice je u centru: porodica kao izbor, a ne samo biološka datost.

Crtać se gleda i danas jer ne podilazi publici. Ne pokušava da bude veći nego što jeste — a upravo zato deluje iskreno i blisko.

---

Zaključak

„101 dalmatinac“ je više od nostalgičnog crtaća.

To je priča o hrabrosti dvoje pasa koji odbijaju da se pomire s nepravdom, o toplini doma koji može da primi i sto duša više, i o ljudskoj (i psećoj) sposobnosti da uvek čuvamo ono što volimo.

Film ostaje primer kako se pravi porodična avantura: jednostavno, šarmantno i bezvremeno.

 

AFORIZAM DANA - DIB

 

KNJIGA NEDELJE: BENDŽAMIN GRAHAM - INTELIGENTNI INVESTITOR

 

Naslov: Inteligentni investitor

Autor: Bendžamin (Benjamin) Graham

Prvo izdanje: 1949.

Žanr: Finansijska literatura / Investiciona filozofija

---

Tema i suština:

„Inteligentni investitor“ je jedna od najpoznatijih i najuticajnijih knjiga o ulaganju ikada napisanih. Graham, poznat kao „otac vrednosnog investiranja“ (value investing), u knjizi objašnjava kako pojedinac može mudro ulagati na berzi, izbegavajući spekulacije, emocije i brze dobitke.

Njegova osnovna ideja je da investitor treba da bude racionalan, strpljiv i disciplinovan, i da kupuje akcije koje su vredne više nego što im je trenutna tržišna cena – tzv. margin of safety (margina sigurnosti).

---

Glavne ideje:

1. Investitor vs. špekulant – Investitor analizira vrednost firme i ulaže dugoročno, dok špekulant pokušava da pogodi kratkoročne promene cena.

2. Margin of Safety (margina sigurnosti) – Najvažniji princip. Kupuj samo ako je cena znatno niža od stvarne vrednosti kompanije, čime se smanjuje rizik od gubitka.

3. Mr. Market – Grahamov metaforički lik koji predstavlja tržište: ponekad iracionalno euforično, ponekad previše pesimistično. Investitor treba da iskoristi te promene, a ne da im podleže.

4. Defanzivni i preduzimljivi investitor –

   • Defanzivni (pasivni) bira sigurne, proverene akcije i obveznice.

   • Preduzimljivi (aktivni) pažljivo istražuje i traži potcenjene firme.

5. Psihologija investiranja – Najveći neprijatelj investitora nije tržište, već njegove sopstvene emocije: strah i pohlepa.

---

Poruka knjige:

Istinski inteligentan investitor nije onaj koji ima najveće znanje o tržištu, već onaj koji ima samokontrolu, strpljenje i disciplinu. Ulaganje nije igra sreće, već dugoročni proces razumnog donošenja odluka zasnovanih na analizi i zdravom razumu.

---

Uticaj:

Knjiga je oblikovala mnoge generacije investitora, a najpoznatiji među njima je Warren Buffett, koji je bio Grahamov učenik i često kaže:

„‘Inteligentni investitor’ je najbolja knjiga o investiranju ikada napisana.“

FILM NEDELJE: BAKONJA FRA BRNE (1951)

 

Bakonja fra Brne (1951)

Režija: Fedor Hanžeković

Prema romanu: Simo Matavulj

---

Radnja:

Film je snimljen po istoimenom satiričnom romanu Sime Matavulja i prikazuje odrastanje i život mladića Brne koji, po želji svojih roditelja, odlazi u manastir i postaje kaluđer – fra Brne.

U manastiru upoznaje razne tipove monaha i sveštenika, od pobožnih i skromnih, do licemernih i koristoljubivih. Brne brzo shvata da svet duhovnika nije onakav kakvim su ga predstavljali. Film kroz humor, ironiju i blag satirični ton prikazuje sukob između iskrene vere i crkvene rutine, između mladalačkog idealizma i pokvarenosti društva.

Kroz fra Brninu sudbinu Matavulj (a time i film) prikazuje i širu sliku dalmatinskog društva tog vremena — odnose između crkve, naroda i vlasti.

---

Likovi:

• Bakonja fra Brne – mladić vedrog duha, pametan i pomalo buntovan, koji u manastiru traži smisao života.

• Fra Grga – njegov duhovni vođa, ali i osoba koja pokazuje mane crkvene hijerarhije.

• Ostali kaluđeri – predstavljaju različite ljudske slabosti i vrline.

---

Teme:

• licemerje i moral u crkvenim institucijama,

• razlika između vere i religijske forme,

• humor i ironija kao sredstvo kritike društva,

• čovekova potraga za istinom i slobodom.

---

Stil i ton:

Film je realističan, ali duhovit i topao, sa prepoznatljivim dalmatinskim govorom i pejzažima. Gluma je prirodna, a lik Bakonje je prikazan sa simpatijom i ironijom.

---

Poruka:

„Bakonja fra Brne“ govori o tome da istinska vera ne živi u formi, nego u srcu čoveka. Film pokazuje da humorom i dobrotom čovek može sačuvati dostojanstvo čak i u licemernom svetu.

ХАИКУ ДАНА

 

MISAO DANA - DIB

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ (ЈЕЖ)

 

MISAO DANA - DIB

 

Fragment zuba mamuta — svedočanstvo iz dubine vremena

Pored reke, među peskom i glinom, gde voda spira slojeve istorije, nađen je komad kamena koji to nije. Na prvi pogled, obična stena, ali kad je bolje pogledaš — vidiš tragove života. Tamne i svetle pruge, slojevi koji se smenjuju kao uspomene. Ispostavilo se da je to fragment zuba mamuta — ogromne životinje koja je nekada lutala ovim prostorima dok su njime još hodale ledene oluje.

Ovaj deo kutnjaka, sa jasno vidljivim brazdama gleđi i dentina, pripada rodu Mammuthus, najverovatnije stepskom ili vunenom mamutu. Zubi mamuta bili su prilagođeni za mlevenje trave i biljaka tundre — svaka ploča kao prirodna brusilica, dokaz da je evolucija bila i umetnica i inženjer.

Pronađen u rečnom nanosu, ovaj komad je delimično mineralizovan, porozne strukture, ali i dalje dovoljno čvrst da preživi vekove. Starost mu se procenjuje na 100.000 do 300.000 godina — toliko dugo je čekao da ga ponovo neko primeti i podigne iz zemlje.

Gledajući ga, lako je zamisliti tog divovskog sisara kako polako hoda kroz maglovitu ravnicu, dok mu se pod nogama meša led i blato. I još lakše je osetiti neku čudnu povezanost — jer vreme, koliko god da ga ima, ne briše sve tragove. Neki ostanu, u kamenu, u zemlji, u nama.

CITAT DANA - PASKAL + BUKOVSKI

 

MISAO DANA - DIB

 

MISAO DANA - DIB

 

KNJIGA NEDELJE: MILOŠ CRNJANSKI - DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU + MILUTIN TASIĆ - PATRIJARH ARSENIJE ČARNOJEVIĆ NA ČELU VELIKE SEOBE

 

O delu

„Dnevnik o Čarnojeviću“ objavljen je 1921. godine i smatra se prvim modernim romanom srpske književnosti. Crnjanski je u njemu uneo iskustva Prvog svetskog rata, lične traume i osećaj besmisla, oblikujući jedinstveno delo između romana, dnevnika i lirske proze.

---

 Radnja

Glavni junak, Petar Rajić, ratni veteran i alter-ego samog Crnjanskog, pripoveda o svojim lutanjima kroz ratna razaranja i posleratni svet. Delo nema klasičnu fabulu – više je tok svesti, zbir fragmenata, uspomena, slika i misli koje odražavaju njegovo unutrašnje stanje.

U fokusu su:

• osećaj usamljenosti i besmisla nakon rata,

• razmišljanja o ljubavi, smrti i prolaznosti,

• težnja za bekstvom od istorije i politike,

• čežnja za prirodom, mirom i „sumatranizmom“ (Crnjanskijeva filozofija jedinstva čoveka i sveta).

---

 Likovi

• Petar Rajić – glavni junak, lirizovani pripovedač i piščevo ogledalo.

• Čarnojević – mladić s kojim Rajić deli ratne dane; simbol patnje i stradanja generacije.

• Žene i ljubavi – nisu razvijeni likovi u klasičnom smislu, već odjeci čežnje i prolaznosti.

---

 Tematske odlike

• Antiratna poruka – rat donosi haos, smrt i razaranje ličnosti.

• Fragmentarnost – roman je građen od kratkih zapisa, sećanja i impresija.

• Liričnost – delo spaja prozu i poeziju, misao i sliku.

• Filozofska dimenzija – čovek je bačen u svet, bez uporišta osim u prirodi i trenutku.

---

 Značaj

„Dnevnik o Čarnojeviću“ unosi evropski modernistički duh u srpsku književnost: tok svesti, introspektivnost, subjektivnost. Time je Crnjanski postao jedan od pionira moderne proze kod nas. Roman i danas snažno deluje svojom intimnom i univerzalnom porukom o stradanju čoveka u vihoru istorije.

---

 Zaključak

Ovo delo nije „roman“ u klasičnom smislu, već intimna ispovest i pesnički zapis generacije izgubljene u ratovima. „Dnevnik o Čarnojeviću“ i dalje odjekuje kao snažno svedočanstvo o besmislu rata i čežnji za smislom u svetu.

MILUTIN TASIĆ - PATRIJARH ARSENIJE ČARNOJEVIĆ NA ČELU VELIKE SEOBE

O delu

Ova knjiga Milutina Tasića bavi se jednim od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji – Velikom seobom Srba 1690. godine, kada je veliki broj Srba, predvođen patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, napustio svoje domove u južnim krajevima pod turskom vlašću i preselio se na sever, na teritorije Habsburške monarhije.

Autor nastoji da na temelju istorijskih izvora i svedočanstava prikaže uzroke, tok i posledice seobe, ali i ličnost samog patrijarha, njegovu ulogu u očuvanju narodne svesti i pravoslavlja.

---

 Sadržaj i tematske celine

• Istorijski kontekst – kraj XVII veka, ratovi između Habsburške monarhije i Osmanskog carstva.

• Patrijarh Arsenije III Čarnojević – njegova ličnost, duhovna i politička uloga.

• Seoba naroda – razlozi preseljavanja, stradanja i teškoće na putu.

• Posledice seobe – formiranje srpskih zajednica u južnoj Ugarskoj (današnja Vojvodina), dobijanje privilegija od cara Leopolda, ali i trajna odvojenost od matične zemlje.

---

 Karakter knjige

Tasićev pristup je istorijsko-naučni, ali i pripovedački, čime delo nije samo suva hronika, već i živopisna slika jednog dramatičnog vremena. Naglasak je na ulozi Crkve i patrijarha kao čuvara identiteta, ali i na kolektivnoj sudbini naroda.

---

 Značaj

Velika seoba 1690. godine imala je dalekosežne posledice:

• oblikovala je etničku i kulturnu sliku današnje Vojvodine,

• obezbedila Srbima posebna prava i povlastice u Habzburškoj monarhiji,

• postala simbol opstanka i borbe za očuvanje vere i identiteta.

Tasićeva knjiga pruža pregled događaja i interpretaciju koja i danas pomaže da razumemo kako su istorijske okolnosti oblikovale sudbinu srpskog naroda.

---

 Zaključak

„Patrijarh Arsenije Čarnojević na čelu Velike seobe“ je delo koje na razumljiv i dokumentovan način približava jedno od ključnih poglavlja srpske istorije. Knjiga je dragocena za sve koji žele da shvate istorijski značaj patrijarha Arsenija III i veličinu žrtve naroda koji je morao da napusti svoja ognjišta da bi sačuvao veru i slobodu.

FILM NEDELJE: PROŠLI ŽIVOTI (2023)

 

Film Past Lives iz 2023. godine je emotivna i suptilna drama koja istražuje ljubav, sudbinu i identitet kroz priču o dvoje prijatelja iz detinjstva koji se ponovo sreću nakon više od dve decenije. Debi režiserke i scenaristkinje Celine Song, film je zasnovan na njenom ličnom iskustvu i doživeo je izuzetnu kritičku pohvalu.

---

 Radnja

Nora (Greta Lee) i Hae Sung (Teo Yoo) su odrasli zajedno u Južnoj Koreji, ali se razdvajaju kada Nora sa porodicom emigrira u Severnu Ameriku. Nakon 20 godina, ponovo se sreću u Njujorku, što pokreće niz refleksija o prošlim osećanjima, propuštenim prilikama i pitanjima sudbine. Film istražuje koncept korejskog "in-yun" — verovanja da su naši susreti predodređeni prethodnim životima.

---

 Kritički prijem

Past Lives je osvojio brojne nagrade i nominacije, uključujući:

• Oscar nominacije za najbolji film i najbolji originalni scenario

• Zlatni globus za najbolji film u kategoriji drame i najbolju režiju

• Independent Spirit Awards: najbolji film i najbolja režija

• National Society of Film Critics: najbolji film 2023. godine Vikipedija

Na Rotten Tomatoes, film ima 96% pozitivnih kritika, dok Metacritic ocenjuje sa 94/100, što ukazuje na univerzalno priznanje kritičara Vikipedija.

---

 Estetika i zvuk

Film se odlikuje minimalističkom, ali emotivnom muzikom koju potpisuju Christopher Bear i Daniel Rossen iz benda Grizzly Bear. Njihov score doprinosi melanholičnoj atmosferi filma, koja je dodatno pojačana pažljivo komponovanom kamerom i scenografijom Medium.

---

 Zaključak

Past Lives je film koji se bavi univerzalnim temama ljubavi, identiteta i sudbine, kroz ličnu i intimnu priču. Njegova snaga leži u suptilnom pristupu emocijama i dijalogu, kao i u sposobnosti da podstakne gledaoce na razmišljanje o sopstvenim životnim izborima. Ako volite filmove koji kombinuju emotivnu dubinu sa estetskom lepotom, Past Lives je svakako vredan gledanja.

Film se može gledati na LINKU!

ЦИТАТ ДАНА - ТОМАС ЏЕФЕРСОН

 

AFORIZAM DANA - DIB

 

AFORIZAM DANA - IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ

 

KNJIGA NEDELJE: Peter Kelder – Fontana mladosti (Pet tibetanaca)

 

Peter Kelder – Fontana mladosti (Pet tibetanaca)

Knjiga „Fontana mladosti“ (The Eye of Revelation) Petera Keldera prvi put je objavljena 1939. godine i od tada je stekla status kultne literature za sve koji tragaju za zdravljem, energijom i unutrašnjom ravnotežom.

O čemu govori knjiga?

Kelder prenosi priču o britanskom oficiru koji je, posle godina službe u Indiji, otputovao u udaljeni tibetanski manastir. Tamo je, prema njegovom svedočenju, otkrio tajnu večne mladosti – pet jednostavnih vežbi, poznatih kao Pet Tibetanaca.

Ove vežbe, koje se izvode svakodnevno, osmišljene su da pokrenu i usklade energetske centre u telu („vrtloge energije“ ili čakre), čime se navodno postiže vitalnost, usporava starenje i donosi osećaj unutrašnjeg mira.

Pet tibetanaca – kratki pregled

1. Prvi ritual – kružno okretanje u smeru kazaljke na satu, radi aktiviranja energije i ravnoteže.

2. Drugi ritual – podizanje nogu i glave iz ležećeg položaja, za jačanje trbušnih mišića i stimulaciju donjih centara.

3. Treći ritual – klečeći položaj sa zabacivanjem glave i leđa unazad, otvara grudni koš i respiratorni sistem.

4. Četvrti ritual – „stolica“ ili „most“, jača ruke, noge i kičmu, povezuje gornje i donje energetske centre.

5. Peti ritual – položaj sličan prelasku iz psa prema dole u psa prema gore (poznato iz joge), jača kičmu, ruke i celo telo.

Preporuka je da se krene sa 3 ponavljanja svake vežbe, a da se postepeno povećava do 21 ponavljanja.

Zašto je knjiga značajna?

„Fontana mladosti“ nije tek priručnik za telesne vežbe – ona je spoj discipline, mistike i motivacije. Iako su tvrdnje o „večnom podmlađivanju“ često preuveličane, ono što je nesporno jeste da ove jednostavne vežbe:

• poboljšavaju fleksibilnost,

• jačaju cirkulaciju,

• smiruju um,

• razvijaju osećaj svakodnevne rutine i balansa.

Uticaj

Od devedesetih godina XX veka, knjiga i praksa Pet Tibetanaca postali su svetski fenomen, prevedeni na brojne jezike i uvršteni u mnoge programe fitnesa, joge i alternativne medicine. Mnogi vežbači potvrđuju da im redovno praktikovanje donosi više energije, bolju koncentraciju i vitalnost.

Zaključak

Piter Kelder u „Fontani mladosti“ nudi jednostavan, ali moćan sistem koji spaja drevnu tibetansku mudrost i savremenu potragu za zdravljem. Pet Tibetanaca su primer da ponekad male svakodnevne vežbe mogu da donesu velike promene.

FILM NEDELJE - USPAVANA LEPOTICA (1959)

 

Uspavana lepotica (1959) 

Animirani film „Uspavana lepotica“ (Sleeping Beauty) premijerno je prikazan 1959. godine u produkciji studija Dizni. Inspiri­san bajkom Šarla Peroa i braće Grim, film je postao jedan od najprepoznatljivijih klasika animirane umetnosti.

Radnja

U središtu priče je princeza Trnova Ružica, koja na krštenju biva prokleta od strane zle vile Grdane. Kletva predviđa da će se princeza, na svoj petnaesti rođendan, ubosti na vreteno i umreti. Zahvaljujući ublažavanju čini, umesto smrti ona tone u dubok san, a s njom i ceo zamak.

Samo jedan čin ljubavi može razbiti kletvu – poljubac pravog princa. Tako se pojavljuje hrabri princ, koji prolazi kroz čarobnu trnovitu ogradu, bori se protiv Grdane u obliku zmaja i na kraju budi princezu poljupcem. Time se vraća život i radost u kraljevstvo.

Likovi

• Trnova Ružica (Aurora) – princeza, simbol nevinosti i nade.

• Grdana (Maleficent) – zla vila, jedna od najpoznatijih Diznijevih antagonistkinja, sama sebe naziva „gospodaricom sveg zla“.

• Princ Filip – junak koji se bori protiv zmaja i oslobađa princezu.

• Tri dobre vile (Flora, Fauna i Merivez­er) – šaljive i dobrodušne, one pokušavaju da zaštite princezu i ublaže Grdaninu kletvu.

Značaj i stil

„Uspavana lepotica“ bila je tehnički najzahtevniji Diznijev film do tada, snimljen u Technirama i prikazan u širokom ekranu. Vizuelni stil, koji duguje mnogo umetniku Ejvinu Erlu, izdvaja se bogatstvom boja i ornamentalnim detaljima.

Muzika je inspirisana baletom Petra Iljiča Čajkovskog, što filmu daje svečanu, bajkovitu atmosferu.

Uticaj

Iako u trenutku premijere nije doživeo veliki komercijalni uspeh, kasnije je stekao status klasika i redovno se obnavljao u bioskopima. Lik Grdane ostao je ikoničan među Diznijevim zlikovcima, a sama priča više puta adaptirana, uključujući i igranu verziju Maleficent (2014).

Zaključak

„Uspavana lepotica“ ostaje bajka o nadi, strpljenju i veri u ljubav. Njena čarolija traje već više od šest decenija, podsećajući da se i najdublji san može probuditi jednim iskrenim poljupcem.

MISAO DANA - IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ

 

CITAT DANA - PITAGORA

 

АФОРИЗАМ ДАНА (ЕНИГМАТИКА) - ДИБ