FILM NEDELJE - 101 DALMATINAC (1961)

 

101 dalmatinac“ – Diznijeva avantura koja nikad ne stari

Postoje crtaći koji se gledaju jednom. Postoje oni koje pamtimo zbog pesama. A onda postoje klasici koji ne stare — filmovi koji ostanu u našem sećanju kao deo porodične tradicije.

Upravo takav je „101 dalmatinac“, Diznijev animirani biser iz 1961. godine, koji spaja toplinu doma, napetost avanture i prepoznatljivu vizuelnu eleganciju ranog Diznija.

---

 Priča koja počinje sasvim običnim danom

Naizgled jednostavna priča: pas Pongo traži društvo svom vlasniku Rodžeru, ali kroz niz simpatičnih slučajnosti sreće Perditu i njenu vlasnicu Anitu. Dva čoveka se povezuju — ali mnogo važnije: dva dalmatinca otpočinju svoju zajedničku priču.

Njihova rutina ubrzo postaje bogatija štenadima, sve dok se na sceni ne pojavi neko ko će sve poremetiti.

---

 Kruela de Vil – negativka koja se ne zaboravlja

Jedan od najboljih Diznijevih antagonista ikada —

Kruela de Vil.

Ekscentrična, teatralna, glasna, groteskno elegantna i apsolutno opsednuta krznom. Njena opsesija prelazi granice razuma: želi kaput od dalmatinskog krzna, i to odmah.

Već sama pojava Kruele i njena muzikalna tema daju filmu onaj mračni, ali komično preterani šmek. Ona je oličenje pohlepe, površnosti i opsesije izgledom — i zato tako dobro funkcioniše i danas.

---

 Otmičari, bežanije i  signal pasa

Nakon što njeni trapavi pomoćnici ukradu štence, Pongo i Perdita kreću u jednu od najpoznatijih Diznijevih potera kroz noćne pejzaže Engleske.

Tu se prvi put pojavljuje i ono po čemu su „101 dalmatinac“ posebni — pseća mreža komunikacije, gde psi širom sela prenose glas o otmici.

To je jednostavan, ali genijalan narativni detalj: prikazuje lojalnost, zajedništvo i prećutne kodekse između životinja, bez ijedne reči objašnjenja.

Deca to dožive kao čudo. Odrasli kao metaforu podrške.

---

 Spasavanje i povratak kući

Najjači deo filma je upravo avantura spasavanja. Pongo i Perdita pronalaze ne samo svoje štenad već i desetine drugih — ukupno 99 mališana, koje bez oklevanja prihvataju kao svoje.

To je jedan od onih „čistih“ Diznijevih trenutaka: ljubav nije samo krvna veza, već briga.

Povratak kroz sneg, bekstvo od Kruelinih kandži i srećno finale daju filmu ritam koji drži i današnju publiku.

---

Zašto „101 dalmatinac“ traje decenijama

• Likovi su jasni i nezaboravni (posebno Kruela).
• Priča je jednostavna, ali emocionalno snažna.
• Vizuelni stil je ručno crtan, elegantan i topao.
• Humor je blag, ali iskren — bez preterivanja.
• Tema porodice je u centru: porodica kao izbor, a ne samo biološka datost.

Crtać se gleda i danas jer ne podilazi publici. Ne pokušava da bude veći nego što jeste — a upravo zato deluje iskreno i blisko.

---

Zaključak

„101 dalmatinac“ je više od nostalgičnog crtaća.

To je priča o hrabrosti dvoje pasa koji odbijaju da se pomire s nepravdom, o toplini doma koji može da primi i sto duša više, i o ljudskoj (i psećoj) sposobnosti da uvek čuvamo ono što volimo.

Film ostaje primer kako se pravi porodična avantura: jednostavno, šarmantno i bezvremeno.