FILM NEDELJE: HAČIKO, PRIČA O PSU

FILM NEDELJE: HAČIKO, PRIČA O PSU

Ovo je film o vernosti najboljeg čovekovog priajtelja koji laje i hoda na četiri noge. Da, o psu. I to ne bilo kojem psu, već o vrsti akita ino, odnosno, akita, koja se smatra najstarijom vrstom pasa koja potiče direktno od vukova. Akita rasa je dobila ime po istoimenoj pokrajini na japanskom ostrvu Honšu.

PAS SA CARSKOG DVORA

Ovu vrstu pasa japanski samuraji su koristili u borbi sa medvedima i ostalim živtoinjama. Posle promene carske vlasti, samuraji na dvoru zauzimaju važno mesto, pa i njihovi ljubimci akita rase postaju privilegovani i mogu se uzgajati samo ljudi plemićkog roda.

Nevolje po ovu vrstu, ali i sve ostale pse dolaze sa Drugim svetskim ratom, jer u Japanu, zbog nestašice hrane biva zabranjeno gajenje pasa. Psi su korišćeni za ishranu ljudi, a njihovo krzno je upotrebljavano za pravljenje odeće za vojsku. Mnogi psi ove vrste su mešani sa nemačkim ovčarom, (koji je bio u to vreme privilegovan, jer je bio vojni pas), ali i drugim vrstama pasa koji su dolazili sa različitim vojskama. Tako je nastala i američki hačiko pas. Nakon rata, ostalo je samo 20 čistokrvnih akita u Japanu.

VERAN KAO HAČIKO

Hačiko na železničkoj stanici čeka svog vlasnika

Film koji je preporuka za ovu nedelju „Hači, priča o psu“ zapravo predstavlja samo varijaciju na istiniti događaj o profesoru Tokijskog univerziteta Hidesaburou Uenou i njegovog psa Hačika. U ovoj verziji filma, radnja se odvija u Americi, Hačika oslovljavaju sa Hači, a profesor nije Japanac itd.

Istinita priča, na kojoj je zasnovan i ovaj film govori o psu koji svakodnevno dočekuje svog gazdu na Tokijskoj železničkoj stanici Šibuja, koji se vraća sa posla. Nažalost, profesor jednoga dana, 1925. Godine, nakon doživljenog infarkta na radnom mestu umire, a pas Hačiko ostaje skoro punih 10 godina čekajući da se vrati.

Vernog psa su svakodnevno hranili prolaznici i lokalni prodavci sve do njegove smrti 1935. godine. Nakon čega su mu odali počast i podigli spomenik na groblju, pored spomenika njegovog vlasnika, profesora Uena.

Spomenik Hačiku na stanici Šibuja

 Na železničkoj stanici Šibuja u Tokiju Hačiju je još davnih dana podignut bronzani spomenik. Spomenik je uništen u vreme Drugog svetskog rata i obnovljen 1948. godine. U 2015. godini Univerzitet Tokija u čast Hačika i njegovog najboljeg prijatelja postavio je i drugi spomenik koji prikazuje njihov konačan susret.

Spomenik Hačiku i njegovom vlasniku, postavljen 2015. godine

O FILMU

Ričard Gir u filmu "Hačiko, priča o psu"

Kao što je već rečeno, ova američka verzija filma predstavlja stvari drugačije, iz svog ugla, ali je poenta ostala ista, kao i rasa psa. Za snimanje filma korišćeno je mnogo štenadi, a tri odrasle akite: Forest, Lajla i Čiko igrali su ulogu odraslog Hačija. Za njihovu obuku bio je zadužen čuveni holivudski trener životinja Bun Nar.

Postoji više verzija filma, dva u Japanu (jedan snimljen 1987. godine).

Kao i nekoliko serija.

Za 89. rođendan, Gugl je svoju početnu stranu posvetio ovom vernom psu i možete je pogledati ovde.

Snimak otkrivanja spomenika posvećenog susretu psa i čoveka možete pogledati ispod:

A film možete pogledati na LINKU!

U komentarima napišite koja je vaša omiljena vrsta psa?

DIB