Тара. Тамо где сећања постају вечност
Постоје места на која се не долази случајно. Тара је за мене одувек била више од планине – она је ризница тренутака који не бледе. Док пахуље полако прекривају стазе, схватам да се неке приче никада не завршавају, оне само добијају нове слојеве белине.
У овој тишини, сваки осећај је искрен. Неки људи уђу у твој живот и постану део твог унутрашњег пејзажа, заувек. Без обзира на време које пролази, права вредност остаје иста.
Нема коментара:
Постави коментар