MISAO DANA - DIB

 

MISAO DANA - DIB

 

KNJIGA NEDELJE: MILOŠ CRNJANSKI - DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU + MILUTIN TASIĆ - PATRIJARH ARSENIJE ČARNOJEVIĆ NA ČELU VELIKE SEOBE

 

O delu

„Dnevnik o Čarnojeviću“ objavljen je 1921. godine i smatra se prvim modernim romanom srpske književnosti. Crnjanski je u njemu uneo iskustva Prvog svetskog rata, lične traume i osećaj besmisla, oblikujući jedinstveno delo između romana, dnevnika i lirske proze.

---

 Radnja

Glavni junak, Petar Rajić, ratni veteran i alter-ego samog Crnjanskog, pripoveda o svojim lutanjima kroz ratna razaranja i posleratni svet. Delo nema klasičnu fabulu – više je tok svesti, zbir fragmenata, uspomena, slika i misli koje odražavaju njegovo unutrašnje stanje.

U fokusu su:

• osećaj usamljenosti i besmisla nakon rata,

• razmišljanja o ljubavi, smrti i prolaznosti,

• težnja za bekstvom od istorije i politike,

• čežnja za prirodom, mirom i „sumatranizmom“ (Crnjanskijeva filozofija jedinstva čoveka i sveta).

---

 Likovi

• Petar Rajić – glavni junak, lirizovani pripovedač i piščevo ogledalo.

• Čarnojević – mladić s kojim Rajić deli ratne dane; simbol patnje i stradanja generacije.

• Žene i ljubavi – nisu razvijeni likovi u klasičnom smislu, već odjeci čežnje i prolaznosti.

---

 Tematske odlike

• Antiratna poruka – rat donosi haos, smrt i razaranje ličnosti.

• Fragmentarnost – roman je građen od kratkih zapisa, sećanja i impresija.

• Liričnost – delo spaja prozu i poeziju, misao i sliku.

• Filozofska dimenzija – čovek je bačen u svet, bez uporišta osim u prirodi i trenutku.

---

 Značaj

„Dnevnik o Čarnojeviću“ unosi evropski modernistički duh u srpsku književnost: tok svesti, introspektivnost, subjektivnost. Time je Crnjanski postao jedan od pionira moderne proze kod nas. Roman i danas snažno deluje svojom intimnom i univerzalnom porukom o stradanju čoveka u vihoru istorije.

---

 Zaključak

Ovo delo nije „roman“ u klasičnom smislu, već intimna ispovest i pesnički zapis generacije izgubljene u ratovima. „Dnevnik o Čarnojeviću“ i dalje odjekuje kao snažno svedočanstvo o besmislu rata i čežnji za smislom u svetu.

MILUTIN TASIĆ - PATRIJARH ARSENIJE ČARNOJEVIĆ NA ČELU VELIKE SEOBE

O delu

Ova knjiga Milutina Tasića bavi se jednim od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji – Velikom seobom Srba 1690. godine, kada je veliki broj Srba, predvođen patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, napustio svoje domove u južnim krajevima pod turskom vlašću i preselio se na sever, na teritorije Habsburške monarhije.

Autor nastoji da na temelju istorijskih izvora i svedočanstava prikaže uzroke, tok i posledice seobe, ali i ličnost samog patrijarha, njegovu ulogu u očuvanju narodne svesti i pravoslavlja.

---

 Sadržaj i tematske celine

• Istorijski kontekst – kraj XVII veka, ratovi između Habsburške monarhije i Osmanskog carstva.

• Patrijarh Arsenije III Čarnojević – njegova ličnost, duhovna i politička uloga.

• Seoba naroda – razlozi preseljavanja, stradanja i teškoće na putu.

• Posledice seobe – formiranje srpskih zajednica u južnoj Ugarskoj (današnja Vojvodina), dobijanje privilegija od cara Leopolda, ali i trajna odvojenost od matične zemlje.

---

 Karakter knjige

Tasićev pristup je istorijsko-naučni, ali i pripovedački, čime delo nije samo suva hronika, već i živopisna slika jednog dramatičnog vremena. Naglasak je na ulozi Crkve i patrijarha kao čuvara identiteta, ali i na kolektivnoj sudbini naroda.

---

 Značaj

Velika seoba 1690. godine imala je dalekosežne posledice:

• oblikovala je etničku i kulturnu sliku današnje Vojvodine,

• obezbedila Srbima posebna prava i povlastice u Habzburškoj monarhiji,

• postala simbol opstanka i borbe za očuvanje vere i identiteta.

Tasićeva knjiga pruža pregled događaja i interpretaciju koja i danas pomaže da razumemo kako su istorijske okolnosti oblikovale sudbinu srpskog naroda.

---

 Zaključak

„Patrijarh Arsenije Čarnojević na čelu Velike seobe“ je delo koje na razumljiv i dokumentovan način približava jedno od ključnih poglavlja srpske istorije. Knjiga je dragocena za sve koji žele da shvate istorijski značaj patrijarha Arsenija III i veličinu žrtve naroda koji je morao da napusti svoja ognjišta da bi sačuvao veru i slobodu.

FILM NEDELJE: PROŠLI ŽIVOTI (2023)

 

Film Past Lives iz 2023. godine je emotivna i suptilna drama koja istražuje ljubav, sudbinu i identitet kroz priču o dvoje prijatelja iz detinjstva koji se ponovo sreću nakon više od dve decenije. Debi režiserke i scenaristkinje Celine Song, film je zasnovan na njenom ličnom iskustvu i doživeo je izuzetnu kritičku pohvalu.

---

 Radnja

Nora (Greta Lee) i Hae Sung (Teo Yoo) su odrasli zajedno u Južnoj Koreji, ali se razdvajaju kada Nora sa porodicom emigrira u Severnu Ameriku. Nakon 20 godina, ponovo se sreću u Njujorku, što pokreće niz refleksija o prošlim osećanjima, propuštenim prilikama i pitanjima sudbine. Film istražuje koncept korejskog "in-yun" — verovanja da su naši susreti predodređeni prethodnim životima.

---

 Kritički prijem

Past Lives je osvojio brojne nagrade i nominacije, uključujući:

• Oscar nominacije za najbolji film i najbolji originalni scenario

• Zlatni globus za najbolji film u kategoriji drame i najbolju režiju

• Independent Spirit Awards: najbolji film i najbolja režija

• National Society of Film Critics: najbolji film 2023. godine Vikipedija

Na Rotten Tomatoes, film ima 96% pozitivnih kritika, dok Metacritic ocenjuje sa 94/100, što ukazuje na univerzalno priznanje kritičara Vikipedija.

---

 Estetika i zvuk

Film se odlikuje minimalističkom, ali emotivnom muzikom koju potpisuju Christopher Bear i Daniel Rossen iz benda Grizzly Bear. Njihov score doprinosi melanholičnoj atmosferi filma, koja je dodatno pojačana pažljivo komponovanom kamerom i scenografijom Medium.

---

 Zaključak

Past Lives je film koji se bavi univerzalnim temama ljubavi, identiteta i sudbine, kroz ličnu i intimnu priču. Njegova snaga leži u suptilnom pristupu emocijama i dijalogu, kao i u sposobnosti da podstakne gledaoce na razmišljanje o sopstvenim životnim izborima. Ako volite filmove koji kombinuju emotivnu dubinu sa estetskom lepotom, Past Lives je svakako vredan gledanja.

Film se može gledati na LINKU!

ЦИТАТ ДАНА - ТОМАС ЏЕФЕРСОН

 

AFORIZAM DANA - DIB

 

AFORIZAM DANA - IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ

 

KNJIGA NEDELJE: Peter Kelder – Fontana mladosti (Pet tibetanaca)

 

Peter Kelder – Fontana mladosti (Pet tibetanaca)

Knjiga „Fontana mladosti“ (The Eye of Revelation) Petera Keldera prvi put je objavljena 1939. godine i od tada je stekla status kultne literature za sve koji tragaju za zdravljem, energijom i unutrašnjom ravnotežom.

O čemu govori knjiga?

Kelder prenosi priču o britanskom oficiru koji je, posle godina službe u Indiji, otputovao u udaljeni tibetanski manastir. Tamo je, prema njegovom svedočenju, otkrio tajnu večne mladosti – pet jednostavnih vežbi, poznatih kao Pet Tibetanaca.

Ove vežbe, koje se izvode svakodnevno, osmišljene su da pokrenu i usklade energetske centre u telu („vrtloge energije“ ili čakre), čime se navodno postiže vitalnost, usporava starenje i donosi osećaj unutrašnjeg mira.

Pet tibetanaca – kratki pregled

1. Prvi ritual – kružno okretanje u smeru kazaljke na satu, radi aktiviranja energije i ravnoteže.

2. Drugi ritual – podizanje nogu i glave iz ležećeg položaja, za jačanje trbušnih mišića i stimulaciju donjih centara.

3. Treći ritual – klečeći položaj sa zabacivanjem glave i leđa unazad, otvara grudni koš i respiratorni sistem.

4. Četvrti ritual – „stolica“ ili „most“, jača ruke, noge i kičmu, povezuje gornje i donje energetske centre.

5. Peti ritual – položaj sličan prelasku iz psa prema dole u psa prema gore (poznato iz joge), jača kičmu, ruke i celo telo.

Preporuka je da se krene sa 3 ponavljanja svake vežbe, a da se postepeno povećava do 21 ponavljanja.

Zašto je knjiga značajna?

„Fontana mladosti“ nije tek priručnik za telesne vežbe – ona je spoj discipline, mistike i motivacije. Iako su tvrdnje o „večnom podmlađivanju“ često preuveličane, ono što je nesporno jeste da ove jednostavne vežbe:

• poboljšavaju fleksibilnost,

• jačaju cirkulaciju,

• smiruju um,

• razvijaju osećaj svakodnevne rutine i balansa.

Uticaj

Od devedesetih godina XX veka, knjiga i praksa Pet Tibetanaca postali su svetski fenomen, prevedeni na brojne jezike i uvršteni u mnoge programe fitnesa, joge i alternativne medicine. Mnogi vežbači potvrđuju da im redovno praktikovanje donosi više energije, bolju koncentraciju i vitalnost.

Zaključak

Piter Kelder u „Fontani mladosti“ nudi jednostavan, ali moćan sistem koji spaja drevnu tibetansku mudrost i savremenu potragu za zdravljem. Pet Tibetanaca su primer da ponekad male svakodnevne vežbe mogu da donesu velike promene.

FILM NEDELJE - USPAVANA LEPOTICA (1959)

 

Uspavana lepotica (1959) 

Animirani film „Uspavana lepotica“ (Sleeping Beauty) premijerno je prikazan 1959. godine u produkciji studija Dizni. Inspiri­san bajkom Šarla Peroa i braće Grim, film je postao jedan od najprepoznatljivijih klasika animirane umetnosti.

Radnja

U središtu priče je princeza Trnova Ružica, koja na krštenju biva prokleta od strane zle vile Grdane. Kletva predviđa da će se princeza, na svoj petnaesti rođendan, ubosti na vreteno i umreti. Zahvaljujući ublažavanju čini, umesto smrti ona tone u dubok san, a s njom i ceo zamak.

Samo jedan čin ljubavi može razbiti kletvu – poljubac pravog princa. Tako se pojavljuje hrabri princ, koji prolazi kroz čarobnu trnovitu ogradu, bori se protiv Grdane u obliku zmaja i na kraju budi princezu poljupcem. Time se vraća život i radost u kraljevstvo.

Likovi

• Trnova Ružica (Aurora) – princeza, simbol nevinosti i nade.

• Grdana (Maleficent) – zla vila, jedna od najpoznatijih Diznijevih antagonistkinja, sama sebe naziva „gospodaricom sveg zla“.

• Princ Filip – junak koji se bori protiv zmaja i oslobađa princezu.

• Tri dobre vile (Flora, Fauna i Merivez­er) – šaljive i dobrodušne, one pokušavaju da zaštite princezu i ublaže Grdaninu kletvu.

Značaj i stil

„Uspavana lepotica“ bila je tehnički najzahtevniji Diznijev film do tada, snimljen u Technirama i prikazan u širokom ekranu. Vizuelni stil, koji duguje mnogo umetniku Ejvinu Erlu, izdvaja se bogatstvom boja i ornamentalnim detaljima.

Muzika je inspirisana baletom Petra Iljiča Čajkovskog, što filmu daje svečanu, bajkovitu atmosferu.

Uticaj

Iako u trenutku premijere nije doživeo veliki komercijalni uspeh, kasnije je stekao status klasika i redovno se obnavljao u bioskopima. Lik Grdane ostao je ikoničan među Diznijevim zlikovcima, a sama priča više puta adaptirana, uključujući i igranu verziju Maleficent (2014).

Zaključak

„Uspavana lepotica“ ostaje bajka o nadi, strpljenju i veri u ljubav. Njena čarolija traje već više od šest decenija, podsećajući da se i najdublji san može probuditi jednim iskrenim poljupcem.

MISAO DANA - IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ

 

CITAT DANA - PITAGORA

 

АФОРИЗАМ ДАНА (ЕНИГМАТИКА) - ДИБ

 

MISAO DANA - IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ DIB