О аутору
Бора Станковић (1876–1927) један је од најзначајнијих српских реалистичких писаца, познат по томе што је у своја дела уносио дубоку емоционалност, психолошку анализу ликова и сликовите приказе патријархалног друштва у јужној Србији. Његова дела су прожета мотивима сукоба између традиције и личних жеља, што је један од главних мотива и у драми Коштана.
О делу
Коштана је драмско дело написано 1902. године и једно је од најпознатијих у српској књижевности. Припада правцу реализма, али садржи и елементе модерне. Драма осликава патријархално друштво у Врању и показује како људске страсти и жеље остају заробљене у оквирима строгих друштвених норми.
Радња
Радња се одвија у Врању, у 19. веку, у друштву у којем су традиција, част и углед изнад свих личних жеља и емоција. У центру приче је Коштана, млада и лепа Циганка која пева и игра, буди чежњу за младошћу, слободом и љубављу у људима око себе.
Главни мушки ликови – Митке, Хаџи-Тома, Арса и други – различито реагују на Коштану. Старији људи у њеном присуству оживљавају своје неостварене младалачке страсти, док млади Митке пати због тога што не може да се ослободи окова традиције и да следи своју жељу за слободом.
На крају, Коштана бива протерана из Врања како не би више „реметила ред“, што симболизује немогућност појединца да побегне од друштвених ограничења.
Главни ликови
- Коштана – млада Циганка, симбол слободе и лепоте, али истовремено и жртва друштвених околности.
- Митке – младић који жуди за слободом, али је заробљен у традиционалним обавезама своје породице.
- Хаџи-Тома – строг, конзервативан човек, представник патријархалног друштва, који не разуме жељу за слободом.
- Арса – представник власти, који доноси коначну одлуку о протеривању Коштане.
Теме и мотиви
- Сукоб младости и старости – Док старији чезну за младошћу коју више не могу да врате, млади се боре са ограничењима која им друштво намеће.
- Патријархално друштво – Породица, углед и правила су изнад личне среће појединца.
- Љубав и слобода – Ликови желе љубав и живот по својим правилима, али су присиљени да се покоре друштвеним нормама.
- Судбина – Као и у другим Станковићевим делима, судбина је неминовна и ликови је на крају прихватају.
Стил и језик
Станковићев стил је богат емоцијама, песничким описима и меланхоличним тоном. У драми је присутан врањански дијалекат, који доприноси аутентичности.
Закључак
Коштана је једно од најзначајнијих дела српске драмске књижевности, које приказује вечиту борбу између друштвено наметнутих правила и људских жеља. Дело је и данас актуелно јер поставља питање да ли појединац има право на слободу, или је осуђен да живи по правилима других.
Нема коментара:
Постави коментар