субота, 30. септембар 2017.
FILM NEDELJE: SODOMA I GOMORA
Nećemo ovoga puta pisati ništa dugačko. Bićemo kratki kao ovaj film koji ove subote preporučujemo.
Pitaćemo samo kratko: U čemu je tvoj problem, čoveče, šta ti to toliko stvara stres?
Odgovorite, pogledajte film, razmislite, pa onda odgovorite na isto pitanje.
Film se može pogledati na linku pored:https://vimeo.com/25042262
петак, 29. септембар 2017.
четвртак, 28. септембар 2017.
ДИБ У ЖИРИЈУ ФЕСТИВАЛА У МАКЕДОНИЈИ
Игор Браца Дамњановић ДИБ био је 13.9.2017. један од чланова „Првог међународног фестивала карикатуре, сатире и хумора Јас, Итар Пејо“, у македонском граду Битољу.
Организатор Фестивала је „Институт за културу и уметност“ при „Међнародном славјанском универзитету Г.Р. Державин“
ДИБ је био један од чланова жирија (поред Ивана Бојаџијског, члана и Милета Георгијевског, председника жирија) задужених за избор најбољих афоризама.
Од пристиглих афоризама 49 аутора, додељене су три главне и шест специјалних награда:
Прва награда – Васил Толевски, МакедонијаДруга награда – Витомир Долински, Македонија
Трећа награда – Раде Ђерговић, Србија
Трећа награда – Раде Ђерговић, Србија
Специјалнe наградe:
1. Наташа Ќурчиска, Македонија
2. Нинус Несторовић, Србија
3. Братислав Костадинов, Србија
4. Љупчо Силјановски, Македонија
5. Марјан Ангеловски, Македонија
6. Зоран Т. Поповић, Србија
2. Нинус Несторовић, Србија
3. Братислав Костадинов, Србија
4. Љупчо Силјановски, Македонија
5. Марјан Ангеловски, Македонија
6. Зоран Т. Поповић, Србија
Награде ће бити уручене на свечености која ће се одржи 27.10.2017. са почетком од 19:00 часова на „МСУ“ у Битољу.
среда, 27. септембар 2017.
уторак, 26. септембар 2017.
понедељак, 25. септембар 2017.
недеља, 24. септембар 2017.
КЊИГА НЕДЕЉЕ: ДОБРИЦА ЋОСИЋ - ДАЛЕКО ЈЕ СУНЦЕ
ДОБРИЦА ЋОСИЋ - ДАЛЕКО ЈЕ СУНЦЕ
Ово је, по нама, можда један од
најоригиналнијих назива неке књиге у југословенској књижевности, у Ћосићевом
опусу, свакако.
„Далеко је сунце“ је први
роман са партизанском тематиком који приказује и ону другу страну
народноослободилачке борбе, а то је дезертерство и однос партизана према онима
који покушају да издају другове.
Као и у многим другим
партизанским романима, смемо рећи да и овде „главну улогу“ има рат, борба
против Немаца који су опколили групу партизана. Једини начин да се спасу, јесте
да се поделе на две мање групе, што и чине.
Ипак, поред рата и пуцања,
у роману има и мало љубави. Мало, таман онолико колико је у рату могуће и
дозвољено. Мало, али и те како значајно, јер овој тешкој борби, преживљавању у
немогућим условима и великим психичким колебањима, помаже, барем тим двоје
заљубљенима да наставе даље.
А ми нећемо настављати
даље, ко је читао роман зна како се завршава, они који нису, а желе, могу то
учинити и сазнати колико је то Сунце далеко и коме је, нажалост, било
недостижно.
А који су, по вама, најоригиналнији наслови књига наше књижевности?
Одговоре можете оставити у коментарима.
А који су, по вама, најоригиналнији наслови књига наше књижевности?
Одговоре можете оставити у коментарима.
ДИБ
субота, 23. септембар 2017.
FILM NEDELJE: TESLA, NAJVEĆI UM SVIH VREMENA (DOKUMENTARAC)
Dokumentarni film o Nikoli Tesli, za one koji manje znaju o našem naučniku, ali i za one koji znaju dosta, da se podsete:
петак, 22. септембар 2017.
четвртак, 21. септембар 2017.
среда, 20. септембар 2017.
DIBOVI AFORIZMI OBJAVLJENI NA SAJTU "AFORIZAM"
Aforizmi objavljeni na sajtu "Aforizam", Beograd.
Nema potrebe da narodu zamazujete oči.
On i ovako ne vidi dalje od nosa.
On je politički zatvorenik.
Godinama ne izlazi iz Skupštine.
Opozicija nije svesna svoje snage.
Ne zna gde udara.
Za pisanje satire morate imati onu stvar.
Mozak.
Nije preporučljivo da se sa članovima ove vlade penjete na terasu.
Sklona je padu!
Kada deda grdi skupštinski prenos, Premijer ćuti.
I ja bih ćutao kada bi mi svakoga meseca davao deset posto od penzije.
Narod vođu ne može da smisli.
Zbog toga je stalno na televiziji.
Nemojte psovati domovinu.
Može majka da vam bude!
Ukoliko vas još nije udavio, ne menjajte kanal!
Otišao sam da bacim đubre.
Vraćam se posle izbora.
Mi smo vojno neutralni.
Nas može da gazi kako ko hoće.
Niko vođi ne radi iza leđa.
Samo mu pomažu da navuče košulju.
Doživeo sam nesreću.
Krenuo sam na sudar sa ljubavnicom, a naleteo na ženu.
Nije vođa lud, samo se pravi – da je vođa.
Nije tačno da ova vlast ne može ništa da uradi preko noći.
Može da ruši.
Toliko veliki broj ljudi je glasao za vladajuću stranku da je to prosto neverovatno.
Više prosto nego neverovatno.
Od nekih ljudi se ne možeš sakriti.
Nađu te čak i u svom ormanu.
Kupio sam tašti sandale.
Udobne su do bola.
Na Sajmu knjiga nisam kupio knjigu viceva.
Pljeskavica je bila masnija.
Verujem političarkama.
Imam pokvarenu maštu.
Odabrao: glavni urednik sajta Goran Radosavljević
уторак, 19. септембар 2017.
понедељак, 18. септембар 2017.
недеља, 17. септембар 2017.
KNJIGA NEDELJE: EDGAR ALAN PO - GAVRAN I DRUGE PESME
KNJIGA NEDELJE: EDGAR ALAN PO - GAVRAN I DRUGE PESME
Teško je biti objektivan kada se piše o nečijem delu. Teško je odvojiti čoveka od pisca, jer pisac je deo tog čoveka. Teško je, nažalost za dosta pisaca reći da su bili i dobri ljudi. Edgar Alan Po, to svakako nije bio.
Možda bi i trebalo odstraniti, prećutati mane, zapravo nastranosti pisaca i usredsrediti se na njihov rad, delo i značaj u literarnom svetu, ipak, kratka Poova biografija data je u ovoj knjizi, pa je i mi stoga komentarišemo.
Po je kao mali ostao siroče, ceo život je imao problema sa finansijama, sa "uklapljanjem" u društvo.
Po važi za majstora misterije i jeze.
Na kraju uvodnih reči o Pou, kao moralnom biću treba reći da se oženio svojom rođakom, koju je zavoleo dok je ona imala samo trinaest godina.
Kao što rekosmo na početku, osvrt na Poa kao čoveka, odnosno, osvrt na njegove loše strane i osobine bio je potreban, jer je i priređivač i prevodilac ove knjige Kolja Mićević to uradio u predgovoru.
Ono što je još važno pomenuti za ovu knjigu i njen predgovor, jeste to da je priređivač, iako je ovo već treće izdanje (1989.), na dva mesta pogrešio u zapisu godina i to, ni manje ni više, nego za ceo jedan vek!
Sada ćemo predstaviti nekoliko pesama iz knjige, a neke od njih ćemo objavljivati povremeno na blogu:
NAJSREĆNIJI DAN TAJ
Najsrećniji dan taj – i minute drage,
koje još pamti moje srce svelo,
uzvišena nada gordosti i snage,
sve je odletelo.
Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim;
vaj! sad su sve to sećanja daleka!
To prividi behu u danima milim –
nek prolaze, neka.
Hej, gordosti, kakva veže nas još sila?
Nek se odsad druga čela guše
pod otrovom koji na mene si slila –
smiri se, moj duše!
Najsrećniji dan taj – i minute drage,
koje predosećam – i kojih se sećam,
i najdraži pogled gordosti i snage,
prošli su, osećam.
Al’ kad bi ta nada gordosti i snage
vratila se s bolom koji duša ova
spozna još onda – ne bih čase drage
doživeo snova!
Jer na njeno krilo stalno sve tmurnije
dok je lepršalo – pade
neka bit dovoljno jaka da ubije
dušu što je dobro znade.
JEZERO
U mladosti kob je htela kleta
da pohodim sred širokog sveta
jedno mesto meni od svih lepše –
tako ljupka usamljenost beše
tog jezera, sveg u crnom stenju,
i vrh kojeg čempresi se penju.
Ali kada pokrov noći crne,
kao sav svet, i njega ogrne,
i kad vetar mistični zašumi
naricaljku u čempresnoj šumi
tad – oh, tada, budih se s večera
pred užasom samotnog jezera.
Al’ taj užas ne bejaše strava
već nekakva naslada drhtava –
slutnja kakvu ni dragulja sila
ne bi meni nikad izmamila –
niti Ljubav, makar tvoja bila.
Smrt bi ispod otrovanog vala,
na dnu mu se grobnica skrivala
s pokojnikom što tu htede dati
svu utehu svojoj crnoj mašti,
i duh čiji pust i pun čemera
stvori Eden od tamnog jezera.
SAM
Od detinjstva ja ne bejah kao
drugi – ja gledati nisam znao
kao drugi – duša nije htela
strasti iz skupnog primati vrela.
Iz istog vrutka nisam jad
pio – u istom tonu mlad
budio nisam srca plam –
I sve što voleh – voleh sam.
Tad se – u detinjstvu – u zori,
burnog života moga stvori
u bezdanu dobra ili zla,
tajna što još me mami sva;
u bujici što se peni,
u crvenoj gorskoj steni,
u suncu što kupa svojom
jesenjom me zlatnom bojom.
U munji što nebo prene,
i proleti pokraj mene;
u oluji, groma rici,
u oblaku što po slici
za me (nasred neba plavog)
liči na demona pravog.
Izabrane pesme, ipak prikazuju pesnika, poetu, sanjara, nema onog pijanice, nastranog kockara...
Smrt, grobnica... oslikani su na manje strašan i jeziv način, što mu je, svakako omogućilo da uđe u udžbenike.
O prevodiocu Kolji Mićeviću
(Banja Luka) je studije književnosti završio u Beogradu, živi i radi kao samostalni umetnik, između Pariza i Banje Luke. Objavio veći broj knjiga prevoda s francuskog i drugih evropskih jezika, od trubadura do savremenih pesnika. Na francuski je preveo Danteovu Božanstvenu komediju, Riznicu Bruneta Latinija, devet varijacija Gavrana Edgara A. Poa, kao i antologiju pesništva XIX stoleća Les saluts slaves, u kojoj su zastupljeni pesnici svih bivših jugoslovenskih republika. Pored osam pesničkih zbirki na srpskom i isto toliko na francuskom jeziku, 1991. je objavio prevod Mocartove poslednje godine Teodora de Vizeve i Žorža de Sen-Foa, kao i knjigu muzikoloških pesama Mocart susreće Skarlatija (najpre na francuskom a zatim u vlastitom prevodu na srpski). Objavio je i knjigu o kantatama Johana Sebastijana Baha Svete, laku noć, a pripremio je za štampu i veliku Lirsku istoriju evropske muzike – Đavolova kuća.
Пријавите се на:
Постови (Atom)