ФИЛМ НЕДЕЉЕ: ИСУС ИЗ НАЗАРЕТА (1977)

 

Исус из Назарета (1977) 

Филм „Исус из Назарета“ у режији Франка Зефирелија представља једно од најобимнијих и најемотивнијих филмских остварења о животу Исуса Христа. Настала као телевизијска мини-серија, ова шесточасовна епска драма прерасла је у култно дело које се редовно приказује широм света, посебно током великих хришћанских празника.

Радња

Филм прати живот Исуса Христа од рођења у Витлејему до распећа и васкрсења. Оно што овај филм издваја није само верна реконструкција јеванђеоских догађаја, већ дубоко хуман приказ Исуса као човека међу људима. Видимо Његову благост, мудрост, али и тугу, бол и свесно прихватање патње због љубави према човечанству.

Глумачка екипа

Роберт Пауел у улози Исуса даје фасцинантну, готово митску интерпретацију, коју су генерације гледалаца запамтиле. Са својим плавим очима и мирном појавом, успео је да прикаже достојанство и духовну снагу Христа.
Филм се може похвалити и звезданом поставом: Ан Банкрофт, Лоренс Оливије, Род Стегер, Клаудиа Кардинале, Јејн Сејмор и многи други доприносе дубини и реализму приче.

Режија и продукција

Франко Зефирели, познат по свом осећају за епске форме и класичну естетику, створио је филм који одликују прелепе сцене, историјска аутентичност и поетика кадра. Сваки детаљ – од костима до амбијента – пажљиво је бирано како би дочарао дух времена и значај догађаја.

 Порука и утисак

Филм није само верски спектакл, већ дубока медитација о вери, нади и љубави. Није потребно бити верник да би се осетила тежина Исусових речи, борба између добра и зла, и људска слабост пред узвишеним позивом.
Његова универзална порука – праштање, саосећање и нада – чини да овај филм и данас делује савремено.

CITAT DANA - DRAGAN J. RISTIĆ (OBZNANJENO 5)

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ

 

КЊИГА НЕДЕЉЕ: СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША (ОДАБРАНА ДЕЛА)

 

Приказ књиге „Приповетке“ – Стјепан Митров Љубиша

Стјепан Митров Љубиша (1824–1878) био је један од најзначајнијих приповедача српске реалистичне прозе 19. века, пореклом из Приморја. Његове приповетке обилују духом народа, специфичним дијалектом и живописним сликама приморског живота, моралних борби и националне свести.

---

Теме и мотиви:

Љубишине приповетке су друштвено-моралне приче, дубоко укорењене у народни живот. Често у њима сусрећемо:

• обичаје и традицију приморског и залеђинског српског становништва,

• поштовање части, слободе, родољубља,

• борбу малог човека против неправде,

• националну борбу против Турака или Млечана,

• женске ликове са достојанством и снагом карактера.

---

Језик и стил:

Љубиша пише изразито народним, живим, дијалекатским језиком. Његове реченице су пуне сликовитости, мудрости и често попрскане хумором. Посебно се истиче његова способност да сажме народну мисао и осећај у дијалогу који одзвања као аутентичан и снажан.

Утисак и значај:

Ово дело има огроман значај у развоју српске прозе јер уноси локалну боју, језичку разноликост и социјалну осетљивост у књижевност. Љубиша је мост између романтизма и реализма, између усмене народне традиције и модерне прозе.

ФИЛМ НЕДЕЉЕ: АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА (1951)

 

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА

(режија: Клајд Џероними, Вилфред Џексон и Хамилтон Ласке, 1951, Walt Disney)

„Алиса у земљи чуда“ је анимирани цртани филм који је настао као адаптација чувене књиге Луиса Керола. Радња прати девојчицу Алису која, вођена својом радозналошћу, упада у зечју рупу и улази у чудесан и апсурдан свет — Земљу чуда.

У овом фантастичном свету сусреће низ необичних ликова:
🔹 Белог Зеца који увек жури,
🔹 Лудог Шеширџију,
🔹  Мачку која се мистериозно појављује и нестаје,
🔹 Злу краљицу Срца која наређује: „Одсећи јој главу!“

Филм је препознатљив по живописној анимацији, маштовитим сценама и музичким интермецима који додају динамику и хумор. Сви елементи — од надреалне логике до визуелне фантазије — подстичу дечју машту, али и нуде дубље симболичке поруке одраслима.

---

Теме и симболика:

Ово није само прича за децу — „Алиса у земљи чуда“ дубоко улази у свет снова, ирационалности, одрастања и личног трагања. Алиса пролази кроз низ искушења, питања идентитета и промене сопствене величине, што може симболизовати збуњеност младог ума у свету одраслих.

---

Утисак:

Филм је култно остварење које се памти по свом стилу и чаробности. Некада критикујући рационалност, а некада величајући машту, ова верзија Алисе остаје вечна инспирација за гледаоце свих узраста.

CITAT DANA - N. ROTŠILD

 

КЊИГА НЕДЕЉЕ: СТЕВАН СРЕМАЦ - ЗОНА ЗАМФИРОВА + МИЋА М. ТУМАРИЋ - ПЕТ ГРАМА ЕПИГРАМА

 Рецензија књиге: Зона Замфирова – Стеван Сремац

Зона Замфирова је једно од најпознатијих дела српске књижевности и прави бисер у опусу Стевана Сремца. Написана 1906. године, ова романтична прича смештена у срце старог Ниша крајем 19. века оживљава дух српске вароши, њене обичаје, говор и менталитет.

Главна прича прати љубав између лепе и богате грађанке Зоне, кћери трговца Замфира, и сиромашног златара Манеа, момка нижег друштвеног статуса. Иако се њихова љубав чини немогућом због класа и предрасуда, Сремац води радњу кроз интриге, досетке, комичне ситуације и обртe који, на крају, доводе до срећног исхода.

Сремац са изузетном лакоћом и хумором дочарава атмосферу старог Ниша. Књига је пуна живописних ликова – од обазривих родитеља и знатижељних комшиница, до шаљивих пријатеља и женидбожених намештаљки. Дијалози су аутентични, пуни нишког говора и израза који додају чар и веродостојност делу.

Снажна страна романа је и његов социјални аспект – приказ строго подељеног друштва, где љубав мора да прође кроз ограде класе, части и традиције. Сремац овде није оштар критичар, већ топао и духовит приповедач који на суптилан начин подсмева лицемерју и крутости друштва.

Иако је у сржи љубавна прича, Зона Замфирова је много више од тога – она је слика једног времена, једног начина живота који је нестао, али који се у књижевности задржао као романтична и препознатљива успомена. Управо због тога, књига и данас плени пажњу и срца читалаца, а екранизација из 2002. године додатно је оживела овај класик за млађе генерације.

Закључак:
Зона Замфирова је лагано, духовито, али дубоко дело о љубави, традицији и животу у старој српској вароши. Сремчев стил – пун шарма, хумора и прецизне посматрачке моћи – чини ово дело незаобилазним у српској књижевности.

​Рецензија књиге: Пет грама епиграма – Мића М. Тумарић​

Књига Пет грама епиграма аутора Миће М. Тумарића представља збирку кратких, духовитих и проницљивих епиграма који одражавају ауторову способност да сажеже дубоке мисли у неколико речи. Објављена 1998. године, ова збирка је једна од бројних у Тумарићевом опусу, који обухвата различите жанрове попут прича, афоризама, песама и есеја. ​

Тумарићев стил карактерише прецизност израза и оштроумност, што је посебно видљиво у његовим епиграмима. Он успева да на сатиричан и често ироничан начин коментарише друштвене, политичке и животне теме, остављајући читаоца да размишља о дубљем значењу иза привидне једноставности.​

Иако је Пет грама епиграма мање позната у односу на неке друге Тумарићеве збирке, она ипак представља вредан допринос српској сатиричној књижевности. Његови епиграми су заступљени у бројним антологијама, а радови су му превођени на више језика, што сведочи о универзалности и актуелности његовог стваралаштва. ​

За љубитеље кратке форме и сатиричног израза, ова збирка пружа ужитак читања и подстицај на размишљање о стварности која нас окружује.