недеља, 20. октобар 2024.

KNJIGA NEDELJE: JAKOV IGNJATOVIĆ - JEDNA ŽENIDBA + LJUBOMIR ILIĆ - DAJ ŠTA DAŠ

 




Криза је тренутна. Траје тек пола века.

Зна се ко хушка народ против власти. Празни стомаци.

 

Код нас оптимисти, песимисти и далтонисти виде исто. Црно.

 

Биће рата. Узео сам кредит.


Забринут сам што власт оволико брине о нама.


Пара врти где бургија неће, али ми немамо пара за бургију.

 

Једва чекамо Светски дан пешачења. Тада не пузимо.

 

На свим ТВ каналима слика је иста. Неподношљива.




недеља, 13. октобар 2024.

KNJIGA NEDELJE: DESANKA MAKSIMOVIĆ - IZABRANE PESME

 


СЛОВО О ЉУБАВИ

Ако се волите љубављу
која буја у самоћи, од раздаљине,
која је више од сна него од свести,
и по растанку дрхтаћете од милине,
могнете ли се још икада срести.

Ви који се волите љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез ломите крила,
сећаћете се увек једно другом лика.
и по растанку
замрети вам неће гушена хтења.

Ако због ње патиш од несанице
и у поноћ ходаш будан
по башти,
ако те ломи неутољена жеља луда,
сећања на њу никад се нећеш спасти.

Оних с којима се играмо
око ватре,
а бојимо се да је додирнемо,
с којима идемо крај понора
незагрљени и неми,
сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.

Ако је желиш безгранично,
а седиш крај ње без гласа
слушајући бајку која се у вама рађа,
сванућу слично,
памтићеш је и кад се зима
пред тобом забеласа.

Ако верујеш седећи уз њу
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир може да стресе,
ако волиш у њој сан и дете,
ако ти је без ње пусто и глухо,
мисао на њу будиће те
и кад се растанете.

Заувек се памте они
с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само с пролећа, у сну,
писали писмо.

Они који се као реке не могу слити,
међу којима нема спојног суда
крви и крви вреле,
а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће
ни кад им душе буду поседеле.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући,
као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се
и умирући.

Они због којих срца
осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану
и кад заволимо друге –
и осетимо се несрећни и криви.