Ako bismo ocenjivali Lazu Kostića kao moralnu ličnost, svakako da on ne bi dostigao visoko
mesto na toj lestvici. Čovek koji je menjao poslove i bežao od svojih „poslodavaca“
i dobrotvora, pa čak i iskorišćavao njihovu dobrotu i dobročinstvo prema njemu. To se možda može najbolje
ogledati u primeru Lazara Dunđerskog, bogatog veleposednika koji ga je primao
na svoje imanje kao svog gosta kada pesnik nije imao novca za život. On mu je
to vratio tako što je pokušao da zavede Lazarevu kćerku, poznatu Jelenu Lenku
Dunđerski koja je tada imala samo 21 godinu, a on 50. Ono što još više smeta,
jeste činjenica da mu je ona bila kumica.
Laza je čitav život bežao od sebe, najviše. Bavio se politikom u
Novom Sadu, bio član Miletićeve stranke, kasnije odlazi u Beograd, a potom u
poslanstvo u Petrograd, ali samo na kratko, jer biva optužen za proneveru
novca. Onda beži na nekoliko godina u Crnu Goru i tamo dobija zaštitu Knjaza
Nikole. Tamo je proveo sedam godina, a
onda i odatle beži. Biva u manastiru Krušedolu, a onda se ženi Julijanom
Palanački, devojkom koja ga je čitav život čekala i volela. Ni zatvor mu nije
bio stran.
Kostić je bio i poznat kao veoma rasipan čovek. Već u ranoj
mladosti rasprodao je čak 100 jutara zemlje koju je dobio u nasledstvo i to
ispod cene. Posle toga se stalno mučio da „sastavi kraj s krajem“ i uprkos
svojoj inteligenciji i školi koju je završio, potucao, kako smo već naveli, po
raznim mestima i radeći razne poslove.
 |
| Laza Kostić na crnogorskom dvoru, kao glumac u "Balkanskoj carici", Knjaza Nikole |
Koliko je moral Lazi bio slabija strana, pokazuje i događaj u vezi
jubileja Jovana Jovanovića Zmaja, inače, do tada njegovog dobrog prijatelja. Naime,
prilikom proslave jubileja koju je Matica srpska obeležavala u čast Zmaju, Laza
Kostić je bio određen da održi prigodan govor. Ipak, govor je bio sve, samo ne
prikladan. Laza je došao nespreman na prijem i ono što je rekao, bilo je ne u
slavu Zmajevog dugogodišnjeg rada, već naprotiv. On je na tom mestu i na takvoj
manifestaciji govorio, između ostalog i o manama Zmajevog pesništva.
Ipak, to mu nije bilo dovoljno, pa je posle nekoliko godina napisao
čitavu knjigu od preko 400 strana, „Knjigu o Zmaju“ gde govori zašto je onako
pričao i oštrim i zajedljivim tonom analizira Jovanovićev rad i karijeru. Čak i
njegovu knjigu pesama posvećenu pokojnoj ženi, menja u „Bulići uveoci“.
Autor ove knjige o Lazi donosi samo jedan isečak Lazine knjige o
Zmaju, što nije dovoljno da bi se prosudilo o celoj situaciji.
Koliko je Laza bio labilna ličnost, može se suditi i po njegovom
čuvenom „Tajnom dnevniku“. Da li je Kostić taj dnevnik snova o umrloj Lenki
Dunđerski pisao da bi postao poznat po toj (blago rečeno) iščašenoj ljubavi
(što mu se i ostvarilo) ili je razlog bio neki drugi. Uglavnom, malo ko bi se
odlučio na pisanje takve vrste dnevnika, em, pored supruge koja mu je na
samrti, em zbog toga što zna da je poznata ličnost i da će neko, svakako posle
njegove smrti istraživati njegov život i rad i publikovati ono što je pisao. Izgleda
da je Laza to i želeo. A i uspelo mu je. Ovih dana takva „ljubav“ je dobila čak
i film.
U ovoj knjizi možete pročitati i taj dnevnik koji je prepun
lascivnih rečenica. I možemo samo zamisliti šta je njegov najbolji prijatelj,
koji je bio zadužen za njegovu zaostavštinu, sve spalio i bacio, ako je zadržao
ovako nešto.
Pominjali smo sve ovo o Lazi Kostiću, jer ova knjiga predstavlja
čitavu piščevu biografiju. Takođe, u ovoj knjizi možete pročitati i neke
odabrane Lazine pesme.
Mi smo ovde odabrali, ne Lazinu labudovu pesmu „Santa Maria dela
Salute“, već jednu iz ranijeg njegovog stvaralaštva „Među javom i međ snom“:
Među javom i međ snom
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
Knjiga se može kupiti ovde, a mogla se naći i kao feljton na sajtu "Večernjih novosti".
Vaše utiske o knjizi i životu Laze Kostića možete ostaviti u komentarima.
DIB
