ФИЛМ НЕДЕЉЕ: ИСУС ИЗ НАЗАРЕТА (1977)

 

Исус из Назарета (1977) 

Филм „Исус из Назарета“ у режији Франка Зефирелија представља једно од најобимнијих и најемотивнијих филмских остварења о животу Исуса Христа. Настала као телевизијска мини-серија, ова шесточасовна епска драма прерасла је у култно дело које се редовно приказује широм света, посебно током великих хришћанских празника.

Радња

Филм прати живот Исуса Христа од рођења у Витлејему до распећа и васкрсења. Оно што овај филм издваја није само верна реконструкција јеванђеоских догађаја, већ дубоко хуман приказ Исуса као човека међу људима. Видимо Његову благост, мудрост, али и тугу, бол и свесно прихватање патње због љубави према човечанству.

Глумачка екипа

Роберт Пауел у улози Исуса даје фасцинантну, готово митску интерпретацију, коју су генерације гледалаца запамтиле. Са својим плавим очима и мирном појавом, успео је да прикаже достојанство и духовну снагу Христа.
Филм се може похвалити и звезданом поставом: Ан Банкрофт, Лоренс Оливије, Род Стегер, Клаудиа Кардинале, Јејн Сејмор и многи други доприносе дубини и реализму приче.

Режија и продукција

Франко Зефирели, познат по свом осећају за епске форме и класичну естетику, створио је филм који одликују прелепе сцене, историјска аутентичност и поетика кадра. Сваки детаљ – од костима до амбијента – пажљиво је бирано како би дочарао дух времена и значај догађаја.

 Порука и утисак

Филм није само верски спектакл, већ дубока медитација о вери, нади и љубави. Није потребно бити верник да би се осетила тежина Исусових речи, борба између добра и зла, и људска слабост пред узвишеним позивом.
Његова универзална порука – праштање, саосећање и нада – чини да овај филм и данас делује савремено.

CITAT DANA - DRAGAN J. RISTIĆ (OBZNANJENO 5)

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ

 

КЊИГА НЕДЕЉЕ: СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША (ОДАБРАНА ДЕЛА)

 

Приказ књиге „Приповетке“ – Стјепан Митров Љубиша

Стјепан Митров Љубиша (1824–1878) био је један од најзначајнијих приповедача српске реалистичне прозе 19. века, пореклом из Приморја. Његове приповетке обилују духом народа, специфичним дијалектом и живописним сликама приморског живота, моралних борби и националне свести.

---

Теме и мотиви:

Љубишине приповетке су друштвено-моралне приче, дубоко укорењене у народни живот. Често у њима сусрећемо:

• обичаје и традицију приморског и залеђинског српског становништва,

• поштовање части, слободе, родољубља,

• борбу малог човека против неправде,

• националну борбу против Турака или Млечана,

• женске ликове са достојанством и снагом карактера.

---

Језик и стил:

Љубиша пише изразито народним, живим, дијалекатским језиком. Његове реченице су пуне сликовитости, мудрости и често попрскане хумором. Посебно се истиче његова способност да сажме народну мисао и осећај у дијалогу који одзвања као аутентичан и снажан.

Утисак и значај:

Ово дело има огроман значај у развоју српске прозе јер уноси локалну боју, језичку разноликост и социјалну осетљивост у књижевност. Љубиша је мост између романтизма и реализма, између усмене народне традиције и модерне прозе.

ФИЛМ НЕДЕЉЕ: АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА (1951)

 

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА

(режија: Клајд Џероними, Вилфред Џексон и Хамилтон Ласке, 1951, Walt Disney)

„Алиса у земљи чуда“ је анимирани цртани филм који је настао као адаптација чувене књиге Луиса Керола. Радња прати девојчицу Алису која, вођена својом радозналошћу, упада у зечју рупу и улази у чудесан и апсурдан свет — Земљу чуда.

У овом фантастичном свету сусреће низ необичних ликова:
🔹 Белог Зеца који увек жури,
🔹 Лудог Шеширџију,
🔹  Мачку која се мистериозно појављује и нестаје,
🔹 Злу краљицу Срца која наређује: „Одсећи јој главу!“

Филм је препознатљив по живописној анимацији, маштовитим сценама и музичким интермецима који додају динамику и хумор. Сви елементи — од надреалне логике до визуелне фантазије — подстичу дечју машту, али и нуде дубље симболичке поруке одраслима.

---

Теме и симболика:

Ово није само прича за децу — „Алиса у земљи чуда“ дубоко улази у свет снова, ирационалности, одрастања и личног трагања. Алиса пролази кроз низ искушења, питања идентитета и промене сопствене величине, што може симболизовати збуњеност младог ума у свету одраслих.

---

Утисак:

Филм је култно остварење које се памти по свом стилу и чаробности. Некада критикујући рационалност, а некада величајући машту, ова верзија Алисе остаје вечна инспирација за гледаоце свих узраста.

CITAT DANA - N. ROTŠILD

 

КЊИГА НЕДЕЉЕ: СТЕВАН СРЕМАЦ - ЗОНА ЗАМФИРОВА + МИЋА М. ТУМАРИЋ - ПЕТ ГРАМА ЕПИГРАМА

 Рецензија књиге: Зона Замфирова – Стеван Сремац

Зона Замфирова је једно од најпознатијих дела српске књижевности и прави бисер у опусу Стевана Сремца. Написана 1906. године, ова романтична прича смештена у срце старог Ниша крајем 19. века оживљава дух српске вароши, њене обичаје, говор и менталитет.

Главна прича прати љубав између лепе и богате грађанке Зоне, кћери трговца Замфира, и сиромашног златара Манеа, момка нижег друштвеног статуса. Иако се њихова љубав чини немогућом због класа и предрасуда, Сремац води радњу кроз интриге, досетке, комичне ситуације и обртe који, на крају, доводе до срећног исхода.

Сремац са изузетном лакоћом и хумором дочарава атмосферу старог Ниша. Књига је пуна живописних ликова – од обазривих родитеља и знатижељних комшиница, до шаљивих пријатеља и женидбожених намештаљки. Дијалози су аутентични, пуни нишког говора и израза који додају чар и веродостојност делу.

Снажна страна романа је и његов социјални аспект – приказ строго подељеног друштва, где љубав мора да прође кроз ограде класе, части и традиције. Сремац овде није оштар критичар, већ топао и духовит приповедач који на суптилан начин подсмева лицемерју и крутости друштва.

Иако је у сржи љубавна прича, Зона Замфирова је много више од тога – она је слика једног времена, једног начина живота који је нестао, али који се у књижевности задржао као романтична и препознатљива успомена. Управо због тога, књига и данас плени пажњу и срца читалаца, а екранизација из 2002. године додатно је оживела овај класик за млађе генерације.

Закључак:
Зона Замфирова је лагано, духовито, али дубоко дело о љубави, традицији и животу у старој српској вароши. Сремчев стил – пун шарма, хумора и прецизне посматрачке моћи – чини ово дело незаобилазним у српској књижевности.

​Рецензија књиге: Пет грама епиграма – Мића М. Тумарић​

Књига Пет грама епиграма аутора Миће М. Тумарића представља збирку кратких, духовитих и проницљивих епиграма који одражавају ауторову способност да сажеже дубоке мисли у неколико речи. Објављена 1998. године, ова збирка је једна од бројних у Тумарићевом опусу, који обухвата различите жанрове попут прича, афоризама, песама и есеја. ​

Тумарићев стил карактерише прецизност израза и оштроумност, што је посебно видљиво у његовим епиграмима. Он успева да на сатиричан и често ироничан начин коментарише друштвене, политичке и животне теме, остављајући читаоца да размишља о дубљем значењу иза привидне једноставности.​

Иако је Пет грама епиграма мање позната у односу на неке друге Тумарићеве збирке, она ипак представља вредан допринос српској сатиричној књижевности. Његови епиграми су заступљени у бројним антологијама, а радови су му превођени на више језика, што сведочи о универзалности и актуелности његовог стваралаштва. ​

За љубитеље кратке форме и сатиричног израза, ова збирка пружа ужитак читања и подстицај на размишљање о стварности која нас окружује.

ФИЛМ НЕДЕЉЕ: ПРЕВЕЛИКИ ДА БИ ПРОПАЛИ (2011)

 Рецензија филма: Превелики да би пропали  (Too Big to Fail, 2011)

Филм Превелики да би пропали је драматизација догађаја иза финансијске кризе која је потресла свет 2008. године, и представља један од најуспешнијих покушаја Холивуда да јавности приближи сложени свет економије, новца и моћи.

Режију потписује Кертис Хенсон, а сценарио је заснован на књизи новинара Ендруа Рос Соркина. Оно што овај филм издваја није само то што је заснован на истинитим догађајима, већ што их приказује из угла оних који су се у тим тренуцима налазили у самом центру економског земљотреса – унутар Беле куће, Министарства финансија и на Вол Стриту.

Фокус је на Хенрију „Ханку“ Полсону (одлично га тумачи Вилијам Херт), тадашњем америчком министру финансија. Полсон се суочава са колапсом Lehman Brothers банке и покушајима да стабилизује финансијски систем који се руши као кула од карата. Уз њега су и Бен Бернанке (Пол Ђамати), председник Федералних резерви, и Тим Гејтнер, председник њујоршке ФЕД-а, као део тима који настоји да спречи панику и катастрофу већих размера.

Филм прецизно приказује оклевање политичара, похлепу финансијских гиганата и немоћ система пред сопственим грешкама. Дијалози су брзи, напети и интелигентни, а атмосфера је наелектрисана – публика осећа притисак времена и тежину одлука које ће утицати на животе милиона људи.

Иако је фокус на високим играчима, филм успева да пробуди емоцију – гледалац осећа како се свет „малог човека“ урушава у позадини, док елита расправља да ли је боље спасити банку или пустити тржиште да „само себе очисти“.

Ова драма није једнострана: она не велича Полсона, нити га демонизује. Она приказује компликованог човека у незахвалној позицији, како покушава да спаси систем чије је слабости и сам годинама градио.

Закључак:
Превелики да би пропали је интелигентан, узбудљив и важан филм. Иако се бави сложеном економском тематиком, он је прилагођен широј публици и пружа увид у позадину једне од највећих криза модерног доба. Истовремено је и опомена – да систем може бити велики, али није неуништив, и да често страдају они који у њему имају најмање моћи.

Филм се може гледати на ЛИНКУ!