MISAO DANA - DIB

 

АФОРИЗАМ ДАНА - ДИБ

 

KNJIGA NEDELJE - MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA

 

Milovan Glišić – Odabrana dela

Milovan Glišić (1847–1908) zauzima jedno od ključnih mesta u srpskoj realističkoj prozi, i to s razlogom: malo ko je umeo tako tačno, duhovito i oštro da uhvati mentalitet sela, karakter naroda i apsurde balkanske svakodnevice.

Zbirke koje se objavljuju pod naslovom „Odabrana dela“ obično okupljaju njegove najpoznatije pripovetke, novele i humorističko-satirične tekstove, koje se i danas čitaju izuzetno lako.

---

Svet koji živi — ljudi, prevara, naivnost, humor

Glišićev svet je selo, drumski život, hanovi, varošice, kafane i zabačeni zaseoci. U njegovim pričama stalno se sudaraju:

• lukavi trgovci i naivni seljaci,
• sirotinja i vlast,
• staro verovanje i nova vremena,
• dobroćudnost i prevara.

Ono što je posebno jeste to što Glišić nikada ne sudi svojim likovima. On ih posmatra, razume i prikazuje sa toplinom, ali i suvom ironijom, što tekstove čini živim i neposrednim.

---

 Najpoznatije pripovetke u izborima

U gotovo svakom izdanju Odabranih dela nalaze se njegove ključne pripovetke:

„Glava šećera“

Majstorska priča o ljudskoj lakovernosti i prevari. Jedan od najjačih tekstova srpskog realizma, pun humora i gorke istine.

„Prva brazda“

Dirljiva i živa priča o selu, radu i običajima, sa naglašenim osećajem za ljudsku muku i pravdu.

„Posle dezerterstva“

Tragičniji sloj Glišića – čovek uhvaćen između straha, odgovornosti i surovih društvenih okolnosti.

„Redak zločin“

Ironična priča o ljudskoj gluposti i varoškog “prava”, gde svaki lik misli da zna bolje – i svi zajedno greše.

„Šljivari“ i druge humorističke crte“

Kratki komadi u kojima Glišić najviše liči na narodni vic: kratko, jasno, duhovito i iskreno.

U nekim izdanjima nalaze se i njegove prerade narodnih priča i prevodi Gogolja, što lepo pokazuje njegov književni dijapazon.

---

 Tematske odlike

Glišićeve teme su univerzalne, zato savremeni čitalac i dalje prepoznaje naše mentalitetne „hobi navike“:

• lakovernost i magijsko razmišljanje,
• borba malog čoveka sa nepravednom vlašću,
• korupcija i sitne prevare,
• odnos sela i varoši,
• moralna dilema između časti i preživljavanja.

Čita se lako jer je dijalog živ, ritam brz, a humor organski – ni nametljiv, ni napadan.

---

 Zašto je važno čitati Glišića danas?

• Zato što je temelj našeg realizma.
• Zato što razume mentalitet naroda bez uvijanja.
• Zato što njegova ironija i danas pogađa u centar.
• Zato što je bio jedan od prvih koji je spojio narodski duh i evropsku pripovetku.
• Zato što su njegove priče verne, duhovite i jezgrovite — bez viška reči.

Zaključak

„Odabrana dela“ predstavljaju najčistiji presjek Glišićevog stvaralaštva: priče o malom čoveku, o naivnosti koja košta, o lukavosti koja pobeđuje, o mentalitetu koji je uvek isti bez obzira na vek.

Ako voliš realizam, humor, satiru, ili jednostavno hoćeš da razumeš kako je srpska proza sazrevala — Glišić je nezaobilazan, a Odabrana dela su idealan ulaz.

 

FILM NEDELJE - 101 DALMATINAC (1961)

 

101 dalmatinac“ – Diznijeva avantura koja nikad ne stari

Postoje crtaći koji se gledaju jednom. Postoje oni koje pamtimo zbog pesama. A onda postoje klasici koji ne stare — filmovi koji ostanu u našem sećanju kao deo porodične tradicije.

Upravo takav je „101 dalmatinac“, Diznijev animirani biser iz 1961. godine, koji spaja toplinu doma, napetost avanture i prepoznatljivu vizuelnu eleganciju ranog Diznija.

---

 Priča koja počinje sasvim običnim danom

Naizgled jednostavna priča: pas Pongo traži društvo svom vlasniku Rodžeru, ali kroz niz simpatičnih slučajnosti sreće Perditu i njenu vlasnicu Anitu. Dva čoveka se povezuju — ali mnogo važnije: dva dalmatinca otpočinju svoju zajedničku priču.

Njihova rutina ubrzo postaje bogatija štenadima, sve dok se na sceni ne pojavi neko ko će sve poremetiti.

---

 Kruela de Vil – negativka koja se ne zaboravlja

Jedan od najboljih Diznijevih antagonista ikada —

Kruela de Vil.

Ekscentrična, teatralna, glasna, groteskno elegantna i apsolutno opsednuta krznom. Njena opsesija prelazi granice razuma: želi kaput od dalmatinskog krzna, i to odmah.

Već sama pojava Kruele i njena muzikalna tema daju filmu onaj mračni, ali komično preterani šmek. Ona je oličenje pohlepe, površnosti i opsesije izgledom — i zato tako dobro funkcioniše i danas.

---

 Otmičari, bežanije i  signal pasa

Nakon što njeni trapavi pomoćnici ukradu štence, Pongo i Perdita kreću u jednu od najpoznatijih Diznijevih potera kroz noćne pejzaže Engleske.

Tu se prvi put pojavljuje i ono po čemu su „101 dalmatinac“ posebni — pseća mreža komunikacije, gde psi širom sela prenose glas o otmici.

To je jednostavan, ali genijalan narativni detalj: prikazuje lojalnost, zajedništvo i prećutne kodekse između životinja, bez ijedne reči objašnjenja.

Deca to dožive kao čudo. Odrasli kao metaforu podrške.

---

 Spasavanje i povratak kući

Najjači deo filma je upravo avantura spasavanja. Pongo i Perdita pronalaze ne samo svoje štenad već i desetine drugih — ukupno 99 mališana, koje bez oklevanja prihvataju kao svoje.

To je jedan od onih „čistih“ Diznijevih trenutaka: ljubav nije samo krvna veza, već briga.

Povratak kroz sneg, bekstvo od Kruelinih kandži i srećno finale daju filmu ritam koji drži i današnju publiku.

---

Zašto „101 dalmatinac“ traje decenijama

• Likovi su jasni i nezaboravni (posebno Kruela).
• Priča je jednostavna, ali emocionalno snažna.
• Vizuelni stil je ručno crtan, elegantan i topao.
• Humor je blag, ali iskren — bez preterivanja.
• Tema porodice je u centru: porodica kao izbor, a ne samo biološka datost.

Crtać se gleda i danas jer ne podilazi publici. Ne pokušava da bude veći nego što jeste — a upravo zato deluje iskreno i blisko.

---

Zaključak

„101 dalmatinac“ je više od nostalgičnog crtaća.

To je priča o hrabrosti dvoje pasa koji odbijaju da se pomire s nepravdom, o toplini doma koji može da primi i sto duša više, i o ljudskoj (i psećoj) sposobnosti da uvek čuvamo ono što volimo.

Film ostaje primer kako se pravi porodična avantura: jednostavno, šarmantno i bezvremeno.

 

AFORIZAM DANA - DIB

 

KNJIGA NEDELJE: BENDŽAMIN GRAHAM - INTELIGENTNI INVESTITOR

 

Naslov: Inteligentni investitor

Autor: Bendžamin (Benjamin) Graham

Prvo izdanje: 1949.

Žanr: Finansijska literatura / Investiciona filozofija

---

Tema i suština:

„Inteligentni investitor“ je jedna od najpoznatijih i najuticajnijih knjiga o ulaganju ikada napisanih. Graham, poznat kao „otac vrednosnog investiranja“ (value investing), u knjizi objašnjava kako pojedinac može mudro ulagati na berzi, izbegavajući spekulacije, emocije i brze dobitke.

Njegova osnovna ideja je da investitor treba da bude racionalan, strpljiv i disciplinovan, i da kupuje akcije koje su vredne više nego što im je trenutna tržišna cena – tzv. margin of safety (margina sigurnosti).

---

Glavne ideje:

1. Investitor vs. špekulant – Investitor analizira vrednost firme i ulaže dugoročno, dok špekulant pokušava da pogodi kratkoročne promene cena.

2. Margin of Safety (margina sigurnosti) – Najvažniji princip. Kupuj samo ako je cena znatno niža od stvarne vrednosti kompanije, čime se smanjuje rizik od gubitka.

3. Mr. Market – Grahamov metaforički lik koji predstavlja tržište: ponekad iracionalno euforično, ponekad previše pesimistično. Investitor treba da iskoristi te promene, a ne da im podleže.

4. Defanzivni i preduzimljivi investitor –

   • Defanzivni (pasivni) bira sigurne, proverene akcije i obveznice.

   • Preduzimljivi (aktivni) pažljivo istražuje i traži potcenjene firme.

5. Psihologija investiranja – Najveći neprijatelj investitora nije tržište, već njegove sopstvene emocije: strah i pohlepa.

---

Poruka knjige:

Istinski inteligentan investitor nije onaj koji ima najveće znanje o tržištu, već onaj koji ima samokontrolu, strpljenje i disciplinu. Ulaganje nije igra sreće, već dugoročni proces razumnog donošenja odluka zasnovanih na analizi i zdravom razumu.

---

Uticaj:

Knjiga je oblikovala mnoge generacije investitora, a najpoznatiji među njima je Warren Buffett, koji je bio Grahamov učenik i često kaže:

„‘Inteligentni investitor’ je najbolja knjiga o investiranju ikada napisana.“

FILM NEDELJE: BAKONJA FRA BRNE (1951)

 

Bakonja fra Brne (1951)

Režija: Fedor Hanžeković

Prema romanu: Simo Matavulj

---

Radnja:

Film je snimljen po istoimenom satiričnom romanu Sime Matavulja i prikazuje odrastanje i život mladića Brne koji, po želji svojih roditelja, odlazi u manastir i postaje kaluđer – fra Brne.

U manastiru upoznaje razne tipove monaha i sveštenika, od pobožnih i skromnih, do licemernih i koristoljubivih. Brne brzo shvata da svet duhovnika nije onakav kakvim su ga predstavljali. Film kroz humor, ironiju i blag satirični ton prikazuje sukob između iskrene vere i crkvene rutine, između mladalačkog idealizma i pokvarenosti društva.

Kroz fra Brninu sudbinu Matavulj (a time i film) prikazuje i širu sliku dalmatinskog društva tog vremena — odnose između crkve, naroda i vlasti.

---

Likovi:

• Bakonja fra Brne – mladić vedrog duha, pametan i pomalo buntovan, koji u manastiru traži smisao života.

• Fra Grga – njegov duhovni vođa, ali i osoba koja pokazuje mane crkvene hijerarhije.

• Ostali kaluđeri – predstavljaju različite ljudske slabosti i vrline.

---

Teme:

• licemerje i moral u crkvenim institucijama,

• razlika između vere i religijske forme,

• humor i ironija kao sredstvo kritike društva,

• čovekova potraga za istinom i slobodom.

---

Stil i ton:

Film je realističan, ali duhovit i topao, sa prepoznatljivim dalmatinskim govorom i pejzažima. Gluma je prirodna, a lik Bakonje je prikazan sa simpatijom i ironijom.

---

Poruka:

„Bakonja fra Brne“ govori o tome da istinska vera ne živi u formi, nego u srcu čoveka. Film pokazuje da humorom i dobrotom čovek može sačuvati dostojanstvo čak i u licemernom svetu.